Узорна компилација трачева и клевета о Иви Андрићу: Денунцијацијама против секуларног култа
РТС 27.10.2021
Књига хрватског публицисте Давора Кристића „Иво Андрић: Кроника једног бешчашћа“ занимљива је првенствено као парадигматичан каталог свих хрватских и великог дела бошњачких стереотипних замерки Андрићу те лажи и полуистина из његове биографије, натегнутих интерпретација и чистих фантазмагорија које је досад ваљало тражити на разним местима: од изабраних наслова из националистичке публицистике преко таблоида до септичких јама анонимних порталских коментара и канализације друштвених мрежа.
Кад историчари раног хришћанства проучавају теолошке ставове појединих јеретика, знају се наћи у проблему јер су сви списи поменутих мислилаца спаљени од стране ревносних правоверника. У таквим ситуацијама, једини извор често бивају управо непријатељи тих јеретика, они који су се с њима полемички обрачунавали, пошто у њиховим полемикама зна бити коректно цитиран понеки фрагмент омраженог кривоверника. Размишљао сам о томе након читања управо објављене књиге
