Климатске промене: Да ли топлије време смањује животиње

Њихова мука је симбол климатских промена, али поларни медведи у канадском Заливу западног Хадсона заиста су имали неколико тешких деценија.

Нестанак леда из Арктичког мора, који је кључан медведима за лов, допринео је наглом смањењу броја животињске популације у региону.

Докторка Стефани Пенк, биолошкиња из невладине организације „Међународни поларни медведи&qуот; рекла је за ББЦ да су од осамдесетих бројке опале са 1.200 медведа на 800.

Али колеге Стефани Пенк приметиле су и да величина популације није једина ствар која се смањује - већ и сами медведи.

• Загревање света - дупло више врелих дана са температуром изнад 50 степени
• Врућине у Европи достигле `проблематичан` ниво у 2020. години
• ЦОП26: Постигнут нови глобални климатски споразум

Женке су постале мршавије и ситније - изгубивши између 1980-тих и 2010-тих у просеку 65 килограма тежине и пет центиметара висине - а то највероватније смањује и њихову способност да одгајају потомство.

„Виђали смо како се женке појављују са мање младунчади него пре, а и ти младунци су ситнији зато што мајка нема да им преда енергије као пре (у облику млека)&qуот;, објашњава Пенк.

„Стопа репродукције већ је ниска код здраве популације поларних медведа, тако да и само мали пад оставља трага.&qуот;

Али поларни медведи нису једине животиње које се смањују.

Научници верују да раст температуре утиче на смањење величине животиња широм света.

Овај феномен примећен је током последњих неколико деценија код стотине врста, од риба до рептила, водоземаца, сисара, па чак и инсеката.

А списак погођених врста чини се да само расте.

Стручњаци се брину да ове промене могу да оставе великог трага на екосистеме, а да утичу и на људску врсту.

Зашто је величина важна

Укратко, величина тела је кључни фактор за плодност животиње, њен животни век и способност да преживи догађаје као што су несташица хране или суша.

Животиње су се увек адаптирале на промене у свом окружењу повећавајући или смањујући величину, што лако може да се примети у фосилним остацима, на пример.

Али ове промене се сада дешавају сувише брзо, тврде научници.

Студија из 2020. године на једној врсти даждевњака која живи у Калифорнији показала је смањење од 20 одсто у телесном стању - однос тежина-висина - за само осам година.

Овај темпо промена може да утиче на способност животиња да се прехране или размножавају и може да произведе домино ефекат широм ширег ланца исхране, нарочито ако су неке животиње погођеније од других.

• За катастрофалне поплаве у Европи највероватније криви људи
• Људи уништавају шуме и претварају их у емитере угљеника
• Еколошке катастрофе које смо скоро решили и шта смо научили

Које животиње се смањују?

Научне студије о утицају климатских промена на животињски свет показале су да ове могу да утичу на аспекте који варирају од тога где неке врсте живе до промена у временском следу животних догађаја као што су селидбе и рођење.

Али током последње деценије појавио се све већи корпус истраживања о величини тела и њеној могућој вези са температуром.

Преглед из 2020. године анализирао је више од 50 студија на ову тему.

Једна од најславнијих студија јесте анализа више од 70.000 птица страдалих у судару са прозорима у Чикагу, које су део колекције градског Музеја из поља.

Истраживачи су открили да се између 1978. и 2016. године смањила укупна величина 52 врсте птица - дужина доње ножне птичје кости, што је уобичајена мера телесне величине, смањила се за 2,4 одсто.

То се поклопило са периодом раста температуре, не само у Америци, већ и на Земљи уопште.

Амерички Национална океанска и атмосферска управа (НОАА) наводи да је температура наше планете нарасла за 0,08 степени Целзијуса по деценији од 1880. године и 0,18 степени Целзијуса по деценији од 1981. године.

„Открили смо да су се скоро све животињске врсте смањиле&qуот;, каже за ББЦ Брајан Викс, ванредни професор у школи за животну средину и одрживост на Универзитету у Мичигену и водећи аутор студије на птицама.

Врсте су биле веома разнолике, али су реаговале на сличан начин&qуот;, каже он.

„Доследност је била шокантна.&qуот;

Широк дијапазон врста

До ширих доказа о „смањивању&qуот; дошли су британски научници 2012. године.

Тим истраживача са Универзитета у Ливерпулу и лондонског Универзитета Краљица Мери објавио је анализу експеримената спроведених на 169 врста животиња које живе на копну и у води, а која је показала да је 90 одсто њих достигло зрелост са мањом телесном величином кад су температуре биле више.

„То је широко распрострањен феномен&qуот;, објашњава Дејвид Еткинсон, професор Интегративне екологије на Универзитету у Ливерпулу и један од коаутора студије.

Друга анализа осам комерцијалних рибљих врста у Северном мору показала је да је њих шест доживело смањење величине за 39 година откако је температура воде порасла од седамдесетих.

Рибе и други морски организми важан су извор хране за милијарде људи широм света, према Организацији за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).

Али могу ли ове примећене промене у телесној величини усред раста глобалне температуре просто да буду случајне?

Професор Еткинсон верује да је смањење телесне величине оно што научници зову „трећим универзалним одговором&qуот; на отопљавање климе, уз темпирање животних догађаја и географски распон.

„Свакако мора да се уради још истраживања како би се анализирале последице температуре у свету природе, али оно што смо видели јесу знаци који забрињавају&qуот;, рекао је професор.

„Промене у телесној величини могу да утичу на индивидуални опстанак и успех репродукције, што опет за последицу може да има утицај на структуру и функционисање екосистема.&qуот;

Како се све животиње не смањују истим темпом, то би могло да доведе до сценарија у којем ће грабљивци морати да једу више плена да би утолили глад, а што је ситуација која ће се само погоршавати ако стопа плодности животиња које се смањују такође буде опадала.

Температура и величина животиња

Разлике у величини животиња исте врсте због температуре давно су примећене у природи.

У 19. веку, немачки биолог Карл Бергман открио је да су врсте топлокрвних животиња - углавном птица и сисара, које могу да произведу топлоту у свом телу - обично веће у хладним пределима света него на топлијим местима.

Овај образац, иако није универзалан, познат је у зоологији као Бергманово правило.

Простије речено, веће јединке су боље у очувању топлоте од мањих.

Сличан ефекат, познат као правило температуре-величине, примећен је код хладнокрвних животиња као што су рибе, водоземци и рептили.

Можда има још неколико фактора које треба узети у обзир, наравно - чини се да је телесна величина неких животиња осетљивија на вегетацију и квалитет хране него на температуру.

Има наравно и изузетака од правила: анализа десетине врста из 2011. године научника са Универзитета у Сингапуру објављена у научном часопису Природне климатске промене открила је да су неке животиње нарасле на топлијим температурама, али кључно је да су четири од пет анализираних врста забележиле смањење.

„Многе студије потврђују овај генерални тренд и како се појављује све више студија које говоре исту ствар, морамо да разумемо зашто се овај тренд дешава и шта ће он значити за друштво&qуот;, написали су професор Дејвид Бикерфорд и докторка Џенет Шеридан.

• Богате земље се „опиру“ плаћању за штету од климатских промена
• Опрезне похвале за неочекивани климатски договор Кине и Америке
• „Крај коришћења угља је на видику&qуот; - које земље не желе да потпишу споразум

Праисторијско „смањивање&qуот;

Постоје чврсти докази да је температура вршила утицај на величину животиња милионима година.

Пре око 56 милиона година, температура на Земљи је порасла и за до осам степени Целзијуса за само 10.000 година, према палеоклиматолошким подацима.

Фосили животиња као што су сифрипус, древни коњ који је живео на данашњем америчком региону средњег запада, показују да је врста прво доживела смањење величине тела од 30 одсто, па да ју је потом повратила, пораставши за 76 одсто.

Научници су приметили исти феномен и код других животиња као што су љускари.

Слични резултати откривени су и у студијама на копненим животињама које живе у Великој Британији у последњих 750.000 година, а које је спровео британски Музеј природне историје.

• Квиз: Како ви можете да утичете на смањење загађења

У једној анализи, научници су приметили флуктуације у величини костију црвеног јелена.

Ово смањење је у неким случајевима могло да се преокрене.

Истраживачи са Универзитета у Новом Мексику, у САД, проучили су фосилизоване куглице једне врсте глодара, шумског пацова са жбунастим репом, и открили „ефекат хармонике&qуот;.

Телесна величина пацова расла је и опадала током 25.000 година у складу са повећањем и смањењем температуре.

„Величина тела се смањивала током периода загревања климе, као што предвиђају Бергманово правило и физиолошки одговори на температурни стрес&qуот;, закључили су истраживачи.

Многе врсте су се у историји показале изузетно отпорним на климатске промене, али влада бојазан да, за разлику од ранијих периода, климатске промене до којих је довео човек загревају Земљу брзином која значи да сваки губитак телесне тежине не може лако да се надокнади.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.15.2021)