Поставка Натраг где припадам у Кући Ђуре Јакшића

У сликарству овог аутора попуштају рационалне дневне стеге, каже ликовна критика, а њега оцењује као духовну авантуру, поход у непознате и неистражене определе унутрашњег пејзажа. Слика се отвара и на ирационалан, али не на уобичајен начин, познат у историји фантастике. Бранислав Миоковић је сликарство вратио на првобитне поставке, довео на извор и тиме је открио за себе и друге вид чисте ликовности, само његову слику, која не дугује ништа класичном изразу,