Фудбал, Хладни рат и расизам: Црни фудбалски Шериф иза Гвоздене завесе

Када је Шериф Сулејман отпутовао из Гвинеје у Источну Немачку не би ли студирао архитектуру, 1962, тада 17-годишњи младић није имао представу да ће у року од 12 месеци почети да преобликује источнонемачки фудбал.

Нити да ће постати први играч из Гвинеје који је играо у Европи. И један од првих Африканаца.

Данас сматран једним од највећих играча у својој земљи, Сулејман је отпутовао иза Гвоздене завесе у склопу програма размене студената са Источном Немачком, тада комунистичке земље која је имала блиске везе са Совјетским савезом.

„Отишао сам да студирам архитектуру, а не да пређем у други клуб&qуот;, рекао је он за ББЦ Спорт.

Па ипак, убрзо се нашао у позицији да игра у другој лиги, пошто је његов таленат примећен док је играо за факултетски тим у Новом Бранденбургу, неких 130 км северно од Берлина.

„Тренер локалног спортског клуба из Новог Бранденбурга ме је позвао да заиграм за њих и ја сам пристао.&qуот;

Ускоро, стекао је утисак да на терену представља све црне људе.

„Био сам једини црни играч у читавој Источној Немачкој у то време и био сам поносан на то. Феноменално сам се осећао&qуот;, каже Сулејман који ових дана слави 77. рођендан.

Једини играч из Гвинеје који је икада проглашен за најбољег фудбалера у Африци је уживао у клубу из малог града у којем га је цела заједница познавала и волела и због вештине и због способности да даје голове.

• Фудбалски меч који је затворио небо изнад Америке
• Како је Дидије Дрогба помогао да се заустави грађански рат у Обали Слоноваче
• Јохан Кројф и магија тоталног фудбала

Његова изузетна нападачка игра је помогла Новом Бранденбургу да се пласира у највиши ранг такмичења, али је убрзо морао да се повуче јер је странцима тада било забрањено да се такмиче у Оберлиги ДДР.

„Провео сам две сезоне у Новом Бранденбургу и постигао сам много голова&qуот;, рекао је.

„Прву сезону смо завршили на 12. месту и ја сам био најбољи стрелац, а следеће године сам им помогао да буду први.&qуот;

„Затим сам напустио клуб и отишао у Нојстрелиц, где сам остао једну сезону, док је тим завршио на другом месту.&qуот;

Деца су ме додиривала да виде да ли је то угаљ на мојој кожи

Али иако је у великој мери био прихваћен у малој заједници, није све било идеално за Сулејманија који тврди да је био суочен и са расизмом.

У сваком случају, он није дозволио да то на било који начин утиче на њега.

„Био сам веома прибран и добро сам се осећао иако је било сасвим нормално да ме навијачи противничких тимова дочекују расистичким повицима&qуот;, каже он.

„Проблем је био у томе што сам био у граду у којем људи једва да су икада видели црнца. Неки су ме питали где сам научио да играм фудбал, јер нису могли да верују да је црни играч у стању да даје толико голова.&qуот;

„У ствари, деца су ме чак додиривала да виде да ли је то угаљ посут по мојој кожи, не би ли се уверили да сам заиста црнац.&qуот;

„Али сам свеједно уживао у игрању тамо јер сам био познат у целом граду и зато што су ме многи волели због моје добре игре. Градоначелник Новог Бранденбурга ме је једном приликом позвао на ручак.&qуот;

„Био сам млад, али је то било добро искуство за мене, пошто никада нисам дозволио себи да будем уздрман. Због тога сам стално давао голове.&qуот;

Сулејман је у Источној Немачкој играо три године пре него што се вратио кући у Хафију из Конакрија, где је постао суперстар афричког фудбала.

• Ерик Кантона: Како постати фудбалска икона у 11 корака
• Гаринча - кривоноги пали анђео бразилског фудбала
• „Жељо ти је, ба, институција&qуот;: Век фудбала сарајевског Жељезничара - прича о љубави, граду и рату

Слава у клубу, жал због репрезентације

Сулејманова каријера у Источној Немачкој је била завршена када га је Гвинеја по први пут позвала на квалификације за Свеафричке игре у Обали Слоноваче, 1965. године.

Уместо да се након тога врати у Европу, он је на позив државе отишао у Конакри, главни град Гвинеје.

„Тако су моје студије и фудбалска каријера у Европи били завршени&qуот;, каже он.

„Жао ми је што нисам завршио студије у Источној Немачкој. Чак сам се касније уписао и на факултет у Конакрију, али ни њега никада нисам завршио.&qуот;

У сваком случају, Сулејманов повратак у Гвинеју је представљао блистав део његове каријере јер је наставио да осваја трофеје и индивидуалне награде.

Остатак каријере је провео у Хафији где је постао део Златне генерације који је био не само најуспешнији тим у Гвинеји, већ и у Африци седамдесетих година.

Овај свестрани играч, који је каријеру почео као нападач, пре него што је прешао на средину терена, а коначно завршио као одбрамбени, био је сматран звездом због тога што је давао и намештао голове, као и због сјајних пасова и добре маневарске игре.

Као централни нападач током 70-их година, био је део убитачног напада који су поред њега чинили и Петит Сори и Нђо Леа.

Овај трио је помогао Хафији да стигне до пет финалних утакмица у афричком Купу шампиона - претечи данашње Лиге шампиона - и до три континенталне титуле 1972, 1975. и 1977. године.

Током првог тријумфа, давао је голове обема ногама против Симбе из Уганде, а такмичење је завршио као најбољи стрелац турнира са четири гола.

Ово достигнуће му је донело и титулу афричког фудбалера године у избору Франс Фудбала.

„Освајање Златне лопте је био посебан тренутак за мене, моју земљу и моје саиграче&qуот;, каже он.

„То нас је ставило на фудбалску мапу Африке.&qуот;

• Гаринча - кривоноги пали анђео бразилског фудбала
• Најбољи фудбалски филм свих времена - како је снимљен „Бег у победу&qуот;
• „Људи моји, је ли то могуће“ - фудбалски тренуци које памте навијачи у Србији

Сулејман је изабран за најбољег фудбалера Гвинеје у 20. веку, пошто је помогао да се његов национални тим квалификује на свој први афрички Куп нација 1970, а затим и поновио тај успех 1974. и 1976.

Играо је на сва три турнира, а Гвинеја је завршила на другом месту 1976, што им је и најбољи резултат у Купу нација.

Гвинеја је испустила предност у последњим тренуцима финалне утакмице против Марока.

Резултат је био нерешен, 1:1, а ово је било једино првенство у којем је редослед одлучивала групна фаза, а не сама финална утакмица.

Сулејман и даље ту утакмицу назива ,,најгорим тренутком&qуот; своје каријере.

„Требало је да победимо Мароко и да освојимо трофеј. Били смо веома близу&qуот;, рекао је Сулејман. „Играо сам у одбрани тог дана, али сам дао гол за наше вођство.&qуот;

„Водили смо са 1:0 до пет минута пре краја утакмице, када су Мароканци изједначили и освојили турнир на основу броја бодова које су сакупили.&qуот;

Званично се опростио од фудбала 1980. године, као играч који је каријеру започео иза Гвоздене завесе, али се оданде вратио и поред славе коју је тамо стекао.

Погледајте видео о младој фудбалској нади Арсенала

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.20.2021)