Ехо из бункера
Данас 20.11.2021 | Војкан Ристић
Навикнути на обрнуто време и поступке, слушали смо олују уместо песме (Ко не слуша пјесму, слушаће олују, Г.
Бреговић / Бијело дугме). Слушајући индивидуално ЈА, његово МИ, претворили смо се у наше СВЕ (Србија до Токија, графит из рата у Босни). Тако острашћени, крвавих руку, прљавог лица стигли смо након мале наде са петоктобарским врењем шампањца, у колективни вишегодишњи мамулук на пијаном броду. Дијагноза: еутаназија било какве толеранције. Заборавили смо да читамо, све (а, тек оно између редова?) само зато што смо заборавили да разговарамо. Наше наслеђе кроз
