Иван Токин: Ваљда
Цити магазине 23.11.2021
Ових дана се често возим између њива, ливада и салаша, у равници сам, ту спавам, ту ми је место тренутно.
Поред главног пута којим се возим сваког јутра увек видим исте псе, њих десетак. Све џукеле, мешанци, окретни, виспрени и углавном ружни, мада су мени најлепши на свету, али објективно, ружни су, што се каже – Не знаш шта је Бог створио. – Ето такви су то пси. Они немају нигде никога, то је јасно, осим једни друге, и сви су ту, заједно. Игром случаја знам већ генерације паса који се мотају по овом делу равнице. Сви су исти. Немају појма шта ће следеће да се деси,
