BBC vesti na srpskom

Корона вирус и протести: Зашто у Европи избијају нереди

У више европских градова избили су нереди када су демонстранти користили ватромет и палили возила, на шта је полиција одговарала сузавцем и воденим топовима. Ево шта се дешава.

BBC News 24.11.2021
Police stand by burning objects on a street
ЕПА
На улицама неколико европских градова било је насилних протеста

Пре свега неколико месеци, број случајева Ковида-19 у Европи опао је на неке од најнижих нивоа од избијања пандемије.

Али претходних недеља у градовима широм континента избио је низ нереда, када су из протеста због начина на који владе реагују на пандемију запаљени аутомобили, а против демонстраната је ангажована полиција.

Ево шта се крије иза ових незадовољства.

Шта се дешава у Европи?

Protesters by a burning motorcycle in Rotterdam
Свен Симциц - Видео Ин Верзет/Реутерс
Демонстранти у Холандији су гађали полицију бакљама и каменицама

Током викенда избијали су насилни протести на улицама градова у неколико различитих земаља.

Демонстранти широм Холандије сукобљавали су се са полицијом, бацали каменице, користили ватромет и палили возила.

Власти су одговориле користећи пендреке, псе, коње, водене топове, па чак и испаљујући хице.

Холандски премијер Марк Руте описао је неколико ноћи нереда заредом као „чисто насиље&qуот;.

Police in Belgium use water cannon against protesters
ЕПА
Полиција у Белгији је користила водене топове против демонстраната

У Белгији, огромни протестни маршеви прерасли су у насиље кад су разбијена полицијска возила, а демонстранти су заузврат гађани сузавцем и воденим топовима.

У суботу је 40.000 људи изашло на улице главног града Аустрије у углавном мирном протесту који је организовала ултрадесничарска Слободарска партија.

Демонстрације су одржане и у Италији, Данској и Хрватској.

Због чега су људи бесни?

A person is injected in the arm
ЕПА
Аустрија је прва европска земља која је је увела обавезна вакцинација

Укратко, због увођења нових мера ограничења против ковида-19.

Холандија је увела тронедељно делимично закључавање после рекордног скока броја случајева ковида.

Барови и ресторани морају да затворе раније, а забрањено је масовно окупљање на спортским догађајима.

Правила о ношењу маски пооштрена су у Белгији, рецимо у ресторанима се траже ковид пропуснице, а већина људи ће морати да ради од куће четири дана недељно до средине децембра.

Сличне мере уведене су или ће бити уведене у другим земљама региона као што су Немачка, Грчка и Чешка Република.

Међутим, ове мере најстроже су у Аустрији.

Поред потпуног закључавања у читавој земљи - током ког се од људи захтева да остану код куће сем из разлога намиривања основних потреба - она је постала и прва европска земља која је увела законски обавезну вакцинацију, са законом који ће на снагу ступити у фебруару.

Упркос оштром отпору, канцелар Александар Шаленберг рекао је да су мере биле неопходне због противљења вакцинацији.

„Заведени радикалним антивакцинашима и лажним вестима, превише нас није вакцинисано&qуот;, рекао је он.

„Резултат су крцата одељења за интензивну негу и огромна патња.&qуот;

Зашто су сада уведена ограничења?

Ова нова правила реакција су на огроман скок броја случајева ковида широм региона.

Упркос томе што има висок проценат потпуно вакцинисаног становништва у поређењу са другом деловима света, Европа је протеклих недеља доживела велики скок броја људи позитивних на корона вирус.

Немачка и Холандија су доживеле четвороструки пораст недељних случајева у односу на прошли месец, док је аустријска стопа пет пута виша.

Регионални директор Светске здравствене организације (СЗО) за Европу доктор Ханс Клуге рекао је за ББЦ да би до марта могло да буде забележено још 500.000 смртних случајева уколико се не предузму хитне мере и упозорио да је „веома забринут&qуот;.

Он подржава већину мера које су увеле европске земље, али је рекао да мере обавезне вакцинације, као оне које се планирају у Аустрији, треба да се доживе као „последње прибежиште&qуот;.

Он жели да се поведе „правна и друштвена расправа&qуот; по овом питању.

Доктор Клуге се залаже за ношење маски и подржао је правила о ковид пропусницама према којима људи који иду у ресторане, на спортске догађаје и слична места морају да докажу да су вакцинисани.

Зашто је број случајева тако нагло скочио?

A police officer checks a vaccine status on a phone
ЕПА
У многим земљама уведене су ковид пропуснице

Чини се да се ради о комбинацији разлога у различитим земљама.

Доктор Клуге је рекао да иза овог ширења заразе стоје фактори као што су зимска сезона, недовољна покривеност вакцинацијом и регионална доминација заразнијег Делта соја.

Многе европске земље су раније током године попустиле ковид ограничења, као што су физичка дистанца и правила о обавезном ношењу маски, кад је број случајева опао а ниво вакцинисаности порастао.

Али Делта сој је и међу вакцинисанима показао да може да се шири брзо кад се људи врате у ситуације у којима су у блиском контакту једни са другима, а на снази је мање ограничења.

Је ли нагло скочио и број смртних случајева од Ковида-19?

A medical worker treats a patient at a hospital in Antwerp
Реутерс

Чини се да зато има и неких добрих вести.

Изгледа да вакцине ипак спречавају да се људи тешко разболе или умру.

Раније током пандемије, скок броја случајева пратио би рапидни раст броја смрти, али после спроведене вакцинације много мање људи умире од болести у односу на број заражених.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.24.2021)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »