Свемир и наука: НАСА послала летелицу да скрене астероид са курса - зашто је то важно

Свемирска летелица лансирана је како би се тестирала технологија која би једног дана могла бити преко потребна за скретање опасног астероида са курса.

Насина мисија Дарт процениће дугогодишњи предлог за неутралисање позамашног свемирског камена који би се кретао ка Земљи.

Свемирска летелица судариће се са објектом по имену Диморфос да би се видело колико може да му се измени брзина и путања.

Ако би се комад космичког отпада ширине од неколико стотина метара сударио са нашом планетом, могао би да изазове разарања широм једног континента.

То је први покушај да се скрене неки астероид са циљем да се сазна како може да се заштити Земља, иако овај конкретан астероид не представља претњу по нас.

• Како звучи „ав, ав“ у свемиру
• Да ли ће албански сателит ускоро кренути пут звезданих стаза
• Зашто Сунце није жуто

„Дарт ће само променити период орбите Диморфоса за један делић. И то је заиста све што је потребно у случају да се астероид открије много пре времена&qуот;, каже Кели Гаст из Насине канцеларије за координацију планетарне одбране.

У среду ујутру ракета Фалкон 9 која носи свемирску летелицу Дарт полетела из Свемирске базе Ванденберг у Калифорнији.

Астероиди су отпадни грађевински материјал Сунчевог система, а већина не представља претњу по нашу планету.

Али кад се путања неког свемирског камена око Сунца укрсти са Земљином, па се ова два објекта истовремено укрсте, могло би да дође до судара.

Мисија Дарт вредна 325 милиона долара циљаће пар астероида који тесно орбитирају један око другог - познате као бинарни.

Већи од ова два објекта, по имену Дидимос, широк је 780 метара, док је његов мањи пратилац - Диморфос - широк око 160 метара.

Објект Диморфосове величине могао би да експлодира вишеструко јаче од обичне нуклеарне бомбе, разоривши насељене области и одневши десетине хиљада жртава.

Астероиди пречника од 300 метара и више могу да изазову разарање широм континента, док би они већи од километар изазвали последице светских размера.

Након што Дарт буде лансиран, прво ће се ослободити Земљине гравитације, а потом следити властиту орбиту око Сунца.

Потом ће пресрести бинарне астероиде кад се у септембру 2022. године буду нашли на 6,7 милиона миља од Земље.

Дарт ће ударити у „месечуљак&qуот; Диморфос при брзини од око 6,6 километара у секунди.

То би требало да измени брзину објекта за делић од милиметра по секунди - заузврат изменивши његову орбиту око Дидимоса.

То је веома мала промена, али би могла да буде сасвим довољна да избаци објекат са путање на којој би се сударио са Земљом.

• Руска филмска екипа се вратила на Земљу после снимања у свемиру
• Научници који проучавају Марс сада тачно знају где да траже живот
• Српске фирме које се баве свемиром: Од столица за астронауте до шрафова за сателите

„Има много више малих астероида него што има великих и тако ће највероватнија претња са којом ћемо икад морати да се суочимо - ако уопште будемо морали - вероватно бити у облику астероида отприлике те величине&qуот;, каже Том Статлер, програмски научник мисије при Наси.

Амерички Конгрес је 2005. године наложио Наси да открије и прати 90 одсто астероида близу Земље већих од 140 метара.

Ниједан познати астероид ове категорије не представља непосредну опасност по Земљу, али је заправо откривено, процењује се, свега 40 одсто тих објеката.

Дарт носи камеру звану Драко која ће слати слике астероида и помоћи свемирској летелици да се усмери у правом правцу за судар са Диморфосом.

Десетак дана пре него што Дарт буде ударио у своју мету, америчка свемирска летелица избациће мали сателит који су направили Италијани по имену ЛисијаКјуб.

Мања летелица ће послати назад слике судара, облака крхотина и насталог кратера.

Сићушну промену Диморфосове путање око Дидимовса мериће телескопи са Земље.

Том Статлер је прокоментарисао:

„Оно што истински желимо да знамо је: да ли смо заиста скренули астероид и колико смо то ефикасно учинили?&qуот;

Бинарни астероиди су савршена природна лабораторија за један такав тест.

Судар треба да промени Диморфосову орбиту око Дидимоса за отприлике један одсто, што је промена коју могу да региструју земаљски телескопи у недељама или месецима након њега.

Међутим, ако би Дарт ударио у усамљени астероид, његов орбитални период око Сунца би се променио за око 0,000006 одсто, за шта би биле потребне бројне године да се измери.

Бинарни астероид је толико мали да, чак и за најмоћније телескопе, он изгледа као тачкица светла.

Међутим, Диморфос блокира део Дидимосовог рефлектованог светла док пролази испред њега, а супротно се дешава кад се мањи објекат креће иза свог већег пратиоца.

„Можемо да измеримо фреквентност тих затамњења&qуот;, објаснио је вођа Дартовог истраживања Енди Ривкин, додавши: „Тако знамо да Диморфос обиђе Дидимоса у периоду од 11 сати и 55 минута.&qуот;

После судара, астрономи ће поново извршити та мерења.

„Она ће се дешавати мало чешће - можда ће их бити два сваких 11 сати и 45 минута, можда ће бити један сваких 11 сати и 20 минута&qуот;, каже доктор Ривкин.

Она ради у Лабораторији примењене физике на Универзитету Џонс Хопкинс у Лорелу, у држави Мериленд.

Он каже да постоји извесни степен неизвесности у вези са тим како ће Диморфос реаговати на судар, делом зато што није позната његова унутрашња структура.

Ако је Диморфос изнутра релативно чврст, уместо пун празног простора, могао да произведе много крхотина - што ће објекту дати додатни потисак.

Дартов метод за излажење на крај са опасним астероидом познат је као техника кинетичког удара.

Међутим, има и других идеја, као што је скретање астероида спорије током дужег временског периода или чак детонирање нуклеарне бомбе - што је опција позната из холивудских филмова као што су Армагедон и Велики удар.

Пратите Пола она Твитеру.

Погледајте видео о томе како су нам јастози отворили видике о свемиру

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.24.2021)