Жена на ивици нервног слома: Савладавање града
Цити магазине 25.11.2021
Сваки пут кад треба да одем до другара који је код Ђерма, кажем му – ево ме за пет! На то ми он сваки пут каже да ће ипак бити да ми треба десетак, ако не и петнаестак минута до њега од Олимпа.
То ме збуни, ваљда зато што на том потезу знам сваки камен, сваку терасу и где се тротоар одвалио, па да пазим да не паднем. Најчешће се прецењујем у погледу савладавања града, јер је мој, волим га, осећам га, имам у малом прсту, а опет се изненађујем изнова и лепим и нелепим. Моје мало дете још не зна какав је ово град, не зна где је пречица, где се скреће, не зна која улица избија на парк, где је који музеј, али зна свој крај. Приметим тај поглед, док се
