За усташе свеће, а за српску децу заборав Мала парцела 142 на загребачком Мирогоју открива лицемерје хрватских власти видео
Курир 25.11.2021
Магловито и ледено, тмурно фебруарско јутро у највец́ем „граду мртвих“ у Републици Хрватској. Кораци одјекују оштро и тупо у исто време кроз гробну тишину, нигде човека. Завјеса досадне и једноличне кише спустила се на загребачко гробље Мирогој, заклањајуц́и и замагљујуц́и поглед.
Живе су само капи кише, које се спајају и стапају једна у другу и претварају се у мале поточиц́е па у праву малу бујицу. Оне се спуштају низ низ надгробних споменика, хиљаде и хиљаде њих урлају и жуборе у пролазима, теку у правцу долине и оближње шуме. Сузе се даве у стопљеној и сада великој реци: и кишовитој и правој. Мисли су живе и живе док гледате надгробне споменике, од којих сваки крије једну или више животних прича и судбина, бројне мртве и давно
