Fridrih Niče: Ponoćna pesma

(iz Tako je govorio Zaratustra) Čoveče, pazi! Budi budna oka! Čuj - šta ponoć to zbori duboka? „Snova mojih minu let – Dubok je bio san: – Dubok je svet, I dublji no što misli dan. Dubok je njegov jad, Radost dublja no tuga šta je: Jad govori: Prođi sad! Radost bi da večno traje –, Duboko, duboko u večnost da traje!” *Preveo Danko Grlić