Srbija, Ustav i pravosuđe: Raspisan referendum o promeni najvišeg pravnog akta - na glasanje 16. januara
Referendum je najavljen za 16. januar 2022. godine, a raspisan je kako bi se promenio deo Ustava koji se odnosi na pravosuđe i uskladio sa evropskim zakonodavstvom.
Predsednik Skupštine Ivica Dačić raspisao je za 16. januar 2022. referendum na kojem će birači odlučivati o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.
Odluka je donesena posle sednice parlamenta na kojoj su poslanici izglasali su Predlog Akta o promeni Ustava Srbije, Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje tog Akta i Predlog odluke o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava čije usvajanje omogućava promene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa.
Kako bi se pravosuđe uskladilo sa evropskim zakonodavstvom, Vlada je prethodno predložila da se promeni način na koji se sudije i tužioci biraju, a Skupština to usvojila dvotrećinskom većinom 7. juna.
Da je promena Ustava u ovoj oblasti preduslov za dalju reformu pravnog sistema, ali i poboljšanje pravne sigurnosti građana, kaže ministarka pravde Maja Popović.
„Nepristrasno, odgovorno i efikasno pravosuđe je u interesu građana", navodi ministarka, koja se nada da će oni izraziti podršku promeni Ustava na referendumu.
- Zašto Srbija menja Ustav
- Odluke u rukama građana: Kako će od sada izgledati referendum u Srbiji
- Skoro dva miliona predmeta čeka presudu u Srbiji
Dan ranije, 29. novembra, resorni odbor utvrdio je referendumsko pitanje koje će da glasi: „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?".
Raspisivanju referenduma prethodile su izmene Zakona o referendumu 25. novembra, kada je ukinut cenzus, odnosno pravilo da je neophodno da 50 odsto upisanih birača izađe na glasanje.
Sada će biti dovoljna većina ukupnog broja građana koji budu izašli na glasanje kako bi referendum bio uspešan.
Zbog čega Srbija sada menja Ustav?
Srbija je trinaest puta menjala Ustav u modernoj istoriji.
Poslednji put je promenjen 2006. godine.
Razlog je bio razilazak Srbije i Crne Gore.
Sada je povod proklamovana želja Srbije da pristupi Evropskoj uniji (EU), a da bi to učinila, srpsko zakonodavstvo mora da se uskladi sa evropskim.
Proces tzv. skrininga, odnosno provere pripremljenosti države kandidata za članstvo u EU, pokazao je još 2014. godine da je pravosuđe na udaru pritisaka, posebno zakonodavne i izvršne vlasti.
Usvojen je Akcioni plan za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava).
Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (JUKOM), ranije je izjavila za BBC na srpskom da je povod za izmenu i prilagođavanje društveno-političkim okolnostima.
Čak iz same Vlade, u predlogu za promenu Ustava, priznaju da postoje problemi kod odredaba koje normiraju sudove i javna tužilaštva, kao što su nesistematičnost i nedoslednost.
Izmene su potrebne radi poboljšanja pristupa pravdi građana, bez obzira na dogovore u procesu pristupanja EU, navodi Spremo.
Posle mnogo odlaganja, sredinom aprila 2021. godine, Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo pokrenuo je proces za promenu Ustava u delu koji se odnosi na izbor sudija.
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je Vlada dobila odobrenje Venecijanske komisije za predložene amandmane za promenu Ustava.
Venecijanska komisija je prethodno, neposredno po usvajanju današnjeg Ustava, u martu 2007. godine iskazala zabrinutost zbog „preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu" i predvidela da će morati doći do izmena u Ustavu.
- Zašto je važna podela vlasti u 100 i 500 reči
- Skoro dva miliona predmeta čeka presudu u Srbiji
- Zašto nam je odlazak na sud „tiha patnja“
Ustav kroz istoriju
Poslednja promena Ustava iz 2006. godine bila je trinaesta po redu u modernoj istoriji Srbije.
Prvi je bio Sretenjski ustav iz 1835.
Srbija je, kako navodi JUKOM, ukupno promenila:
- tri ustava kao vazalna država;
- četiri kao nezavisna država;
- dva u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Jugoslavije;
- četiri kao članica Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora;
Rok važenja je u proseku bio nešto kraći od 14 godina.
Najduže je na snazi bio Turski ustav iz 1838, čak 31 godinu.
Kada su građani Srbije išli na referendume?
U novijoj istoriji Srbije, od uvođenja višestranačja nije bilo mnogo referenduma - ukupno šest.
Od toga tri uspešna i nijedan na predlog građana.
Sve ih je po pravilu inicirala vlast.
Referendumi iz 1990. i 2006. bili su organizovani radi promene ustava.
Tokom 1992. su održana čak tri neuspešna referenduma o ustavnim amandmanima i državnim simbolima - na jednom od njih predloženo je da „Marš na Drinu" postane državna himna.
Možda je najpoznatiji referendum iz 1998. godine koji je poslužio da se „skine" odgovornost sa predstavnika režima Slobodana Miloševića za političku odluku pred bombardovanje, navodi istraživački tim nevladine organizacije CRTA.
Tada su građani odgovarali na pitanje o učešću stranih predstavnika u „rešavanju problema na Kosovu i Metohiji", figurativno nazvanih u javnosti kao „strana čizma" na Kosovu.
Na poslednjem, pre 13 godina, prvi put je na birališta izašao čak i patrijarh Pavle.
Glasanje je trajalo dva dana i tada je donet takozvani mitrovdanski Ustav.
Pogledajte video o protestima u Srbiji u novembru 2021.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.30.2021)
Nadam se da će Asad platiti, kaže majka tinejdžera čija smrt je potpirila sirijsku revoluciju 2011.
