Музика и здравље: Ноћна музика - идеална за успављивање
Још од Шопена и Дебисија, па све до модерних композитора ноктурна, људи су увек имали потребу за стварањем ноћне музике. Арва Хајдер истражује да ли то може данас да нам помогне да савладамо несаницу изазвану пандемијом.

Несаница је за многе била симптом пандемијских карантина. Крега Армстронга, награђиваног оркестарског, електронског и филмског композитора и музичара, дуге бесане ноћи су навеле да шета својим крајем у Глазгову у којем се суочавао са језовитом усамљеношћу испрекидану буком амбулантних возила која су јурила ка болницама.
Овакве ноћи су га водиле и ка његовом кућном студију у којем је остајао до зоре компонујући комаде који ће на крају постати његов најновији албум Ноцтурнес: Мусиц Фор Тво Пианос (Ноктурна: Музика за два клавира).
„Регуларно сам проводио време у студију око 1, 2 или 3 ујутро; тек сам почињао да компонујем на клавиру&qуот;, каже Армстронг за ББЦ Култура.
„Мислим да сам био мотивисан тиме да скренем пажњу са кошмара око нас.
„Био је то врло мрачан период за многе - знам много људи који су имали ужасан период, па сам хтео да видим неко светло на крају тунела&qуот;.
- Зашто вас пандемија корона вируса спречава да се наспавате
- Како је корона вирус пореметио наше снове
- Корона вирус: Могуће дугорочне последице по ментално здравље
Армстронгова Ноктурна чини 14 интимних нумера и оне можда делују помало поједностављено у односу на музику из његовог иначе веома обимног каталога.
У њему се налази неколико албума са музиком за филмове као што је рецимо Ромео и Јулија База Лурмана, затим музика за биографију Реја Чарлса или сарадња са саставом Масив Атек за Ројал Шекспир трупу.
Све оне су веома емотивне и апсорбујуће.
Оне такође обнављају дубоко укорењену и креативно флуидну традицију ноктурна, или ноћне музике.
Утицајни ирски композитор/пијаниста/учитељ Џон Филд је прва прецизно именована ноктурна објавио 1814. године.
Ова форма (музике створене да би била извођена после 11 увече) се запажа и у делима уметника какви су били Фредерик Шопен (који је објавио 18 ноктурна између 1832. и 1846, док су три објављена постхумно, 1849.) и Клод Дебиси (чија су Три ноктурна, објављена 1900, била инспирисана симболистичком поезијом француског песника Анрија де Ренијеа).
Ту су и композитори из 20. века као што су Ерик Сати, Бенџамин Бритн и многи други.
„Сама идеја да назовем овај албум Ноктурна је била веома практична; све нумере су биле написане усред ноћи&qуот;, смеје се Армстронг.
„Форма ноктурна није задата. За многе музичаре је, по мом мишљењу, она била врло слободна - није имала никакву хипотеку која би је чинила музиком која шаље некакве велике поруке.
„То су кратке вињете које одражавају тренутак. То је концизан и емотиван музички простор&qуот;.
Армстронгова Ноктурна су поприлично кратке нумере, између једног и пет минута, али су зато искрени и препуни наде.
Он лично свира оба клавирска дела, јер је карантин онемогућавао присуство других музичара (,,Са два клавира сам добијао веома опипљив звук; скоро да не знате када и шта свира, звук је скоро амбијенталан&qуот;).
Ноћна расположења су више рефлексивна него што су линеарна.
Ноктурно број 11 је посвета толико вољеном јапанском уметнику Рјуичију Сакамоту и његовом наизглед једноставном (али и компликованом и вишеслојном) композиторском стилу.
Ноктурно број 12 инспирисан музичком кутијом која је некада припадала Армстронговој баки.
„Претпостављам да се увек поставља питање како сагледавамо време у различитим деловима дана&qуот;, каже Армстронг.
„Током ноћи звуци су другачији него дању и чула су вероватно појачана&qуот;.
- Кад неће сан на очи
- Желите добар ноћни сан - овако се спремајте за кревет
- Ранији одлазак на спавање утиче на здравље срца
Замагљене линије
Креативне границе су вероватно најнејасније када падне мрак.
Ноћна музика очигледно није резервисана само за западна пространства; џез стандарди су натопљени бесаним атмосферама (као на пример Роунд Миднигхт, бибоп класик Телониуса Монка из 1944.).
Будни касно ноћу, некада се осећамо као да смо привучени весељу или привржености (можда чак и једном и другом); индијска класична музика има духовне напеве (рага) која се повезују са различитим деловима дана (или различитим сезонама).
У индијском издању магазина Тајмс из септембра 2016, класични певач Пандит Ђасрађ описује очаравајуће малкуне (медитативне напеве) из Хиндустана као форму „која се пева у ситне сате, после поноћи. Ефекти те раге су умирујући и опојни&qуот;.
Збирка есеја Ноктурна: популарна музика и ноћ, истражује светску мултижанровску сцену ноћне музике, од Лондона до Берлина, Токија и Џогџакарте и ову музику смешта у касне ноћне сате, када се из позадинске буке трансформише у ударну снагу.
Уредници ове збирке, Ђакомо Бота и Џеф Стал кажу:
„Музика оживљава ноћ и осликава је, али и доприноси њеном темпу, стимулишући покрете у ноћним клубовима, баровима и концертним дворанама и дајући градовима ноћни набој и друштвену снагу&qуот;.
„Она храни и појачава интензитет ноћи, ограђује се од разних друштвених енергија и то све само појачава границу између динамичних ноћи и дана које проводимо у столицама&qуот;.

Док сам био дете, осећао сам као да би ноћ могла да буде и неко онострано игралиште (иако сам се мрака и плашио).
У касном тинејџерском добу, остајање будним касно у ноћ је било обредна обавеза, без обзира на то да ли сам ноћ проводио у ноћним клубовима или јурећи рокове у писању задатих есеја.
Ноћна музика као да увек изоштрава чула и то не само на плесном подијуму, већ и много даље - она је била саундтрек за те небулозне сате у којима се време претаче из једног датума у други.
Многе савремене песме успевају да дочарају ту бесану атмосферу, без обзира да ли се ради о клупском хиту Инсомниа састава Фејтлес из 1995. године све са рефреном ,,И Цан'т Гет Но Слееп&qуот; (Не могу да заспим), величанственом рејв-поп хиту3 А. М. Етернал групе КЛФ из 1991, или о чувеној чикашкој хаус нумериИ Феар тхе Нигхт (Плашим се ноћи) Тајрија Купера.
Енигматични продуцент Буриал је такође сакупио своја ноћна расположења у истоимени албум из 2006. године, као што је елегичну нумеру Нигхт Бус (Ноћни аутобус).
Британски аутор Пјума Блу (Џејкоб Ален) је ове године истражио личну дугогодишњу борбу са несаницом на одличном дебитантском албуму Ин Праисе оф Схадовс.
Његов израз звучи у исто време и елегантно и сирово, нарочито на омамљујућој електро-соул нумери Опиате („Спавам много дуже него раније… Хвала анђелима који ме прате/И даље у гробу, ипак, уплашен/мора да губим разум&qуот;).
Један од најневероватнијих концерата којим сам присуствовао је било континуирано осмочасовно (од 11 увече до седам ујутро) извођење успаванке Слееп (2015) публици која је лежала у врећама за спавање.
Сећам се како сам спорадично дремао за време овог осмосатног концерта, а сваки пут када бих се пробудио осећао сам се смирено због присуства музичара и наново уљуљкан звуцима.
Успављујући бас ритмови који као да су долазили из утробе и „музичка свитања&qуот; која су музику лагано убрзавала и појачавала.
Рихтер је овај комад направио у сарадњи са неуронаучником Дејвидом Иглменом, а инспирисан класичним делима као што су Голдбергове варијације Јохана Себастијана Баха из 1741, које је наручио један руски дипломата због несанице.
Голдбергове варијације је ове године на прослави ББЦ-ја извела нова клавирска звезда Павел Колесњиков.
- Да ли рано устајање побољшава здравље
- Како да правилно дремамо
- Ако волите да устајете рано, ово важи за вас
Када сам интервјуисао Рихтера, он је све објаснио:
„Комад долази из мојих личних осећања. Постао сам врло уморан појачаном виртуализацијом наших живота; стално смо на неком екрану, што значи да смо приморани да константно будемо спремни за то&qуот;.
„Желео сам да направим нешто што ће функционисати као антидот том осећању и да из технолошке фазе постојања извучем нешто базично људско.
„Увек сам сматрао како је сан велики резервоар у којем можемо да се повежемо са нечим што је веће од нас - па сам пожелео да то и охрабрим, али и да направим политички искорак са ове покретне траке&qуот;.
Потпис испод слике -
„Једна од полазних основа са комадом Слееп је била веома директна; када су нам деца била мала, често сам одлазио и свирао концерте који би касније били емитовани на радију, а Јулија (Јулија Мар, Рихтерова супруга) би то слушала у некој другој временској зони, обично усред ноћи.
„О том граничном појасу, када сте пред самим сном, почели смо да мислимо као о простору у којем се дешава музика. Извођење комада Слееп је нешто као екстремни спорт&qуот;, додаје он.
„Имам на стотине страница исписаних клавирском музиком и то је прави физички изазов. Увек морам сам да се џетлегујем, како би мој наступ био као да је рано јутро&qуот;.
Још један велики таленат овог доба који је инспирацију добио од бесаних ноћи је композиторка и музичарка Ана Мередит.
Њен диван и дирљив рад на албуму Фоур Трибутес то 4АМ из 2011. године је базиран на снимцима ноћне музике насталих у околини Дарбија.
„Негде сам прочитала ту депресивну статистику по којој највише људи умире у 4 сата ујутру. Више него у било које друго време&qуот;, каже Мередит.
„Увек сам сматрала да је 4 ујутро 'ничије време'; 3 ујутро звучи као добар провод од прошле ноћи, док је 5 изјутра више као рани старт за наредни дан, тако да у ствари не знате у који се план уклапа 4 ујутро у смислу јучерашњег или сутрашњег дана&qуот;.
„Имала сам идеју да урадим неку врсту мини портрета различитих делова града у 4 ујутро.
„Моја сестра Еленор и ја смо провеле целу ноћ у околини главног градског пута са уређајима за снимање - ишле смо у куће, клубове пред затварање, паркове, одлазиле смо до ауто-пута не би ли снимиле аутомобиле који туда пролазе, ишле смо и мало ван града до тржних центара који су били потпуно пусти, ако се изузме обезбеђење.
„Сећам се како смо намерно успоравали темпо да бисмо створиле ту тешку, нелагодну атмосферу, пре постепеног буђења у последњем ставу композиције.
„Када сте будни у том 'магичном тренутку' и кад су сви остали тако рањиви док спавају, осећате се као да сте набасали на неку тајну&qуот;.
Тај осећај откривања тајни и кршења правила је такође нешто што ноћну музику чини тако моћном; не можемо да спавамо, али смо и хиперсензитивни.
И баш као што и Армстронг то бележи у ноктурнима, увек постоји и осећај пробијања кроз мрак, у неку нову светлост.
Можда ће вас занимати и овај видео: Зашто имамо ноћне море и зашто су добре за нас
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.02.2021)
