Школа и Србија: Који су највећи проблеми у српском образовању
Стручњаци оцењују шта су црне тачке школства у Србији и како би могле да се поправе.
Више од трећине средњошколаца функционално је неписмено, а истовремено све је више одликаша и „вуковаца&qуот; - ученика који имају све саме петице.
Јаз у коме се налази српско образовање можда се најбоље открива у ова два показатеља.
Тренутно је у скупштинској процедури сет закона о образовању, али стручњаци сматрају да се ни постојећи прописи не поштују довољно.
Кад се томе дода податак да половина наставника ради на одређено време, а да је све више захтевних родитеља и администрације која их очекује, поставља се питање како ствари уопште могу да се поправе?
Свака озбиљна промена морала би да погоди значајан број људи, али то је цена промена, ако надлежни не желе да се цео систем уруши, оцењује академик Владица Цветковић.
И она, наглашава, мора да крене „одозго&qуот;.
„Промена би морала да крене од академске заједнице, јер ти људи седе у свим телима где се доносе одлуке.
„Никакви велики резови нису могући, али проблем је што ми ни не почињемо, нисмо узели маказе у руке&qуот;, сликовито објашњава Цветковић.
- Пет занимљивости о школама у Финској
- „Зашто пишем семинарске радове за новац&qуот;
- Србија: Како би изгледао школски дан да су испуњена сва обећања министра
ББЦ је недељама покушавао да о овим питањима разговара са министром или неким од представника Министарства, али уместо саговорника стигао је уопштени писани одговор.
Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја подсећају да су ове године усвојена два прописа из ове области - Закон о студентском организовању и Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању.
Образовање у подређеном положају
Кључни проблем је то што је статус образовања „испод оног који заслужује&qуот;, каже Ана Димитријевић, потпредседница Форума београдских гимназија и професорка енглеског у гимназији на Новом Београду.
„То се види и по томе колико је муке синдикатима потребно да и најмањи корак направе кроз силне преговоре и увек пристајање на мање.
„Једноставно немамо место у друштву које нам припада&qуот;, каже Димитријевић.
Одговорност просветара је огромна, јер образују читаве генерације, а налазе се у подређеном положају, додаје.
Истиче да није само новац у питању, али да је то јасан показатељ.
„Ако знате да возач директора у јавном предузећу, који има средњу школу, има дупло већу плату од нас или 30-50 одсто, то је једноставно поражавајуће&qуот;, додаје она.
Бити наставник није више пожељно занимање као пре.
„Годинама уназад смо скрајнути.
„Уместо да неко буде поносан што је професор, да неко пожели да буде професор, проценат ђака који пожеле да се врате у учионицу је испод један одсто&qуот;, наводи она.
Тиме друштво шаље поруку да је „школа небитна&qуот;, додаје.
Ситуацију компликују и бројне реформе које се само започињу.
„Успела реформа је она која се спроведе од почетка до краја и прође кроз све дечије болести и многи је оспоравају, али дође до краја&qуот;, напомиње она.
„А ми смо више пута почињали реформе испочетка и то је велики проблем, имате у једној генерацији децу којима је од првог до осмог разреда започете две реформе&qуот;.
То збуњује и децу и родитеље и наставнике, које пореди са „покусним кунићима&qуот;.
Последња је, каже, донела гомилу администрације наставницима, чиме је смањено време за креативност, на којој се такође инсистира.
- Ко је човек који је у Србију донео бесплатне уџбенике
- Ови учитељи ђаке образују, али их и возе у школу и са њима играју фудбал
- Изолација изолованих: Како у забаченим селима Србије изгледа учење на даљину
„Не поштују се ни донети прописи&qуот;
Срђан Вербић је на челу ресора просвете, науке и технолошког развоја био од 2014. до 2016. године, а данас је универзитетски професор.
То што се не поштују прописи види као основни проблем српског образовања, од хигијенских до најозбиљнијих питања.
„Ако видимо да ниједно правило које се донесе у образовању заправи не мора да се поштује, почев од обавезног ношења маски, а да се маске не носе, па до тога да 'ћемо 2010. да уведемо обавезну матуру на крају средње школе', а онда 2021. то је и даље далека будућност&qуот;, наводи Вербић.
Напомиње да се не поштују ни правила која су написана у законима.
У Стратегији развоја образовања из 2012. пише да се факултети треба да се финансирају по значају, а не по глави студента, а то и даље није случај.
Највише новца и даље добијају они који упишу највише студената.
„Да не причамо шта је све писало у документима и споразумима са Европском унијом на основу чега смо добили претприступну помоћ, где је све било таксативно наведено шта ћемо до ког датума да урадимо.
„А ми те домаће задатке никад нисмо урадили&qуот;, истиче Вербић.
Половина наставника ради на одређено време
Половина наставника у основним и средњим школама нема стални радни однос, што је озбиљан проблем, наводи се у публикацији Кључни подаци о образовању у Србији коју је израдила Српска академија наука и уметности (САНУ).
Проблем је додатно је отежала забрана запошљавања у јавном сектору, која је трајала седам година, све до почетка 2021.
Поред тога, и даље многи од наставника раде са непуним фондом часова, напомиње бивши министар.
„Они који су за стално (запослени) они су презаштићени, могу да раде шта хоће, могу њима да буду незадовољни и ученици и родитељи њима нико ништа не може.
„А они који су на одређено чак и да су најбољи сутра могу да остану без посла&qуот;, додаје Вербић.
Као један од неурађених домаћих задатака од пре 18 година, наводи увођење платних разреда који би омогућили да успешнији наставници буду боље плаћени.
„Платни систем би морао да омогући да постоји напредовање у служби, које није везано само за године већ за оно што су радили.
„Сви успешни образовни системи имају такав систем да неко може имати и дупло или 2,5 пута већу плату од основне, у зависности од тога колико ради и колико се труди&qуот;, наводи Вербић.
Ситуацију компликује и то што се готово све одлуке доносе на једном месту - у Министарству просвете.
Тако се, каже Вербић, добија „неосетљивост на локал&qуот; и школе чекају одобрење из Београда да ли могу да запосле неког наставника на пуно радно време.
- Добре оцене и радни сто „кључни за наставак образовања“
- Које су најстарије гимназије у Србији и како су осниване
- Шта је Монтесори метод образовања и где се примењује у Србији
Више од трећине 15-годишњака у Србији функционално неписмено
Српска академија наука и уметности недавно је, после бројних предавања штампала публикацију - „Кључни подаци о образовању у Србији&qуот;.
Један од аутора публикације је Иван Ивић, психолог и универзитетски професор у пензији који је цео радни век посветио интелектуалном развоју и способности учења код деце.
У овој књизи се као кључни налаз наводи податак са ПИСА тестирања из 2018. које се сматра објективним показатељем ђачких постигнућа из математике, природних наука и читање и разумевање разноврсних текстова.
У овој трећој групацији питања, која се сматра најважнијом јер од те вештине зависе у великој мери и други облици учења, показало се да је трећина ученика првог разреда средње школе, функционално неписмено.
„То значи да када читају један текст они могу да схвате отприлике која је општа тема и да извуку појединачне чињенице из тог текста, не могу да разумеју целину поруке и позадину.
„Не могу да повежу то што су прочитали са другим знањима и животним искуствима, тога нема и зато су функционално неписмени&qуот;, наводи Ивић за ББЦ.
ПИСА тестирање из 2018. године показало је да је 37,7 одсто петнаестогодишњака у Србији функционално неписмено, објављено је у публикацији.
Такво стање се није променило у последњих 10 година.
„То практично значи да они не могу да користе уџбенике за основну школу, а ипак је завршавају.
„Тако што имамо врло лабави систем оцењивања и они заврше и средње школе, нарочито неке средње стручне и такви иду у високо образовање&qуот;, каже Ивић.
Велики број одликаша, а нема података о квалитету образовања
Друга страна медаље је велики број одличних ученика.
Нема података о стварним образовним постигнућима на свим нивоима образовања од основног до докторских студија, упозорава Ивић.
Јединствен информациони систем одавно је задатак који Србија не испуњава.
Како овај професор наводи, Унеско је тражио да свака земља има систематско вођење евиденције о стању у образовању како би се образовне политике водиле на основу тих сазнања.
„То Србија нема&qуот;, истиче Ивић као најважнији системски проблем.
„Постоји око 45 одсто одликаша, а не зна се каква стварна знања стоје иза тога&qуот;, каже он.
У публикацији се наводи да је последњих година „дошло до инфлације високих оцена, те оцене нису више валидан показатељ школских постигнућа&qуот;.
Протекле три школске године у осмом разреду 40-45 одсто ученика имало је одличан успех, а чак 14 процената је стекло Вукову диплому.
Као једина два објективна показатеља постигнућа Ивић наводи такозвану малу матуру и ПИСА тестирања, а у оба случаја резултати су сваке године све лошији.
Анализа Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања показала је да су на завршном испиту на крају школске 2020/2021. године у поређењу са претходном школском годином остварени просечно бољи резултати, али да је број одликаша и вуковаца готово исти.
Некад података нема и због интересних група, попут професора на факултетима који неће да се зна на колико факултета су истовремено запослени.
„Налазили смо примере наставника који раде на девет високошколских установа и зарађују тамо&qуот;, каже Ивић.
- „Ти си као магија“ - пријемчиви водич за случај Мегатренд
- Од Отпора до доктората Синише Малог - ко чува независност Универзитета
- Ректорка: Синиши Малом ће бити „поништен докторат“
Двоструко више места на факултетима него што се роди деце
А врата високог образовања су широм отворена.
За први степен високог образовања (академске, струковне и специјалистичке) студије акредитовано је енормних 1.683 студијских програма, а за упис у прву годину основних студија акредитовано је такође енормних 113.852 места, пише у публикацији.
Поређења ради, 2012. године било је акредитовано 913 програма и 66.853 места - скоро двоструко мање.
Ако се зна да се последњих година у Србији годишње рађа око 65.000 деце, наводи се у документу, и да 40.000 матураната жели да упише факултете, то значи да сваки кандидат има три места за упис.
„То показује да се образовна понуда не развија из потреба становништва, већ из профитних потреба високошколских установа, јер се и приватне и државне финансирају по глави студента.
„Развијају пуно програма и места, да би могли да опстану&qуот;, каже Ивић.
Поставља се питање како су добијене акредитације, ако се зна да нема довољно наставника за све то.
„Не искључујем могућност и злоупотреба и корупције код акредитације.
„Из тога следи да су квалитет те наставе и диплома, већ само на основу броја наставника, врло проблематични&qуот;, наглашава Ивић.
Да је уведено спољашње оцењивање ученика, попут државне или међународне матуре, био би далеко мањи прилив на факултете, уверен је он.
Такође, предлагао је да гимназије буду једине школе после којих ће моћи да се упише било који факултет, а да се из стручних школа могу уписивати сродни факултети.
„Овако, ако завршите лагану четворогодишњу школу и имате одличан успех, онда идете на пријемни испит.
„У старту, са одличним успехом, и иоле пристојним резултатом с пријемног можете се уписати на било које студије, то је проблем&qуот;, напомиње Ивић.
Владица Цветковић, редовни професор Рударско-геолошког факултета, члан Сану и председник Академијског одбора за високо образовање, прави разлику између „два стуба проблема&qуот;.
Прво су поражавајући подаци, друго је спрега политике и често недовољно ангажоване академске заједнице.
„Постоји загрљај у негативном смислу између високог и средњег образовања, који је погубан за друштво&qуот;, каже Цветковић.
И ту, напомиње, не треба упирати прстом у приватне факултете, јер они чине петину високог образовања.
„Све зло што долази, долази од нашег државног високог образовања, оно је главни мешетар, а зашто би приватници били одговорнији&qуот;, додаје професор.
Анализирајући све податке изнете у публикацији, Цветковић стање пореди са „кичмом која болује на свим нивоима&qуот;.
- Веронаука и грађанско васпитање у Србији 20 година касније: „Све зависи од наставничког ентузијазма“
- Приватне школе: врхунско образовање или плаћене дипломе
„Министарство за поткусуривање&qуот;
Српска академија наука и уметности организовала је 17. и 18. септембра скуп о образовању на ком су присуствовали председник САНУ Владимир Костић, тадашња ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић, патријарх Порфирије, али не и министар просвете.
На том скупу међу говорницима је био Цветковић који је одржао предавање „Зашто је српско високо образовање немогуће реформисати?&qуот;.
У разговору за ББЦ он објашњава да сумња да је реформа могућа и на осталим нивоима - у основним и средњим школама.
„Кад погледате шта све у себи наш образовни систем садржи, ви помислите па то стварно тешко да може да се реформише како желимо - чаробним штапићем.
„Имате више од 100.000 људи који на разним нивоима образовања раде са преко милион ученика и студената&qуот;, каже Цветковић за ББЦ.
Пола милиона деце је у основним школама, и по 250.000 у средњим школима и на факултетима.
„Узмите још неколико хиљада установа на свим нивоима и онда помислите како тако велики и сложен систем може да функционише са једним министарством које служи за политичко поткусуривање.
„То министарство се добија узгред, нико га неће, после формирања владе неколико дана је стајало на столу док га није узео Ружић - човек са нула искуства&qуот;, каже Цветковић.
Министар Бранко Ружић је дугогодишњи функционер СПС, дипломирани политиклог, који је у више мандата био народни посланик и министар у влади, али је први пут добио ресор просвете октобра 2020. године.
Министарство: Усмерени смо на дигитализацију
ББЦ је недељама покушавао да о овим питањима разговара са министром или неким од представника Министарства, али уместо саговорника добили смо уопштени писани одговор.
Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја подсећају да су ове године усвојена два прописа из ове области - Закон о студентском организовању и Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању.
Поред законске регулативе, најављују да ће и даље бити усмерени на процес дигитализације образовања која се огледа у опремању школа ИКТ инфраструктуром, унапређењу компетанција ученика и наставника и успостављању електронских сервиса од којих је најважнији Јединствени информациони систем у просвети, наводе у допису.
Наставиће, додају, са улагањем у инфраструктуру на свим нивоима образовања - од предшколског до високог образовања.
„Градимо нове школе, а осим реконструкције и изградње нових зграда факултета, предвиђена је и изградња нових студентских домова и проширење капацитета постојећих&qуот;, кажу из Министарства.
Школе нису „у сјајном стању&qуот;
У Србији и даље постоје школе са пољским тоалетима.
Према подацима завода за јавно здравље, тоалети или лавабои за прање руку не постоје или не раде у најмање 87 школских објеката у Србији, а истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије од јануара 2021. показало је да тај број расте.
Иако представници државе тврде супротно, школе нису „у сјајном стању&qуот;, ни кад је реч о опреми и средствима, додаје Димитријевић, што је пандемија додатно оголила.
Министар просвете Бранко Ружић похвалио се начином на који је Србија организовала онлајн наставу у доба короне, на скупу у организацији Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО).
„Успели смо да, без дана одлагања, пружимо исти квалитет образовања за свако дете у Србији, захваљујући пре свега, резултатима постигнутим у дигитализацији пре ковид кризе&qуот;, рекао је Ружић, у оквиру сесије „Дигитална трансформација и будућност образовања&qуот;.
Ана Димитријевић има другачије искуство.
„Радим у Деветој гимназији која је једна од најбољих у држави и налази се у главном граду, а нисмо имали вај-фај&qуот;, каже Димитријевић, додајући да је уведен почетком ове школске године.
Проценти становништва Србије по нивоима школске спреме (Попис РЗС, 2011)
- Без школе 2,7 одсто
- Непотпуна основна школа 11,0 одсто
- Завршена основна школа 20,8 одсто
- Средња школа 48,9 одсто
- Више образовање 5,7 одсто
- Високо образовање 10,6 одсто
Извор: публикација - Кључни подаци о образовању у Србији
Захтевност родитеља
У образовном троуглу су, поред наставника и ђака, и родитељи.
Када је Ана Димитријевић била ученица, њени родитељи су ишли у школу само на родитељске састанке.
„Побунили би се само уколико би у односу на мене било примењено нешто противзаконито, типа да ме учитељица удари&qуот;, присећа се.
Данас је и то другачије.
Родитељи су много укљученији и некад имају превелика очекивања од деце.
„Оно што нама смета је да се родитељи мешају у наставу и оцену, а и то се дешава&qуот;, каже Димитријевић.
Она није имала лоша искуства са родитељима, а разредни старешина је већ 15 година.
Без обзира на то што јој некад треба додатни посао да би могла да заради довољно, учионица јој је и даље место из снова.
Зато и жели да се стање поправи.
„Дивно је бити професор, ја тај посао обожавам и не бих радила ништа друго ни за шта на свету&qуот;.
Можда ће вас занимати и ова прича
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.02.2021)
