Породица и породиљско одсуство очева: Невидљиве препреке које задржавају мушкарце на послу

У лето 2018. године, Рикардо Дуке спремао се да пође на петомесечно породиљско одсуство за очеве из архитектонске фирме у којој је радио у Лондону.

Али онда је његова бака у јужном Португалу добила тежак облик запаљења плућа.

Дукеова жена, која је Индијка, управо је наставила да ради у Самсунгу, после седам месеци мајчинског одсуства.

„Једва да сам провео неко време са нашом ћерком&qуот;, присећа се овај 42-годишњак.

„Али нисам имао избора. Одвео сам је у Португал и провео наредних неколико недеља старајући се истовремено о малој беби и баки, уз врло малу помоћ било кога са стране.&qуот;

• Први кораци с татом
• Зашто очеви у Србији проводе само 11 минута дневно са децом
• Зашто мајке морају „на све да мисле“

Од тренутка кад су Дуке и његова жена открили да чекају бебу, он је знао да жели да искористи значајну количину очинског одсуства, у чему га је његова партнерка подржала.

Упркос забринутости да га колеге „попреко гледају&qуот; а директори „осуђују&qуот; кад их је обавестио о свом плану - и иако његово одсуство није почело баш онако као што га је замислио - ово искуство испоставило као изузетно испуњавајуће.

„Време које смо провели заједно било је непроцењиво и не бих га мењао ни за шта на свету&qуот;, каже он.

„Сад имамо посебну присност.&qуот;

Широм Велике Британије, САД-а и других делова света, међутим, родитељ који није родио дете као Дуке а узео је родитељско одсуство у депресивно је малој мањини.

Број земаља у којима је очинско одсуство законом загарантовано у последњих 20 година више се него удвостручио на око 90; а глобално гледано, најмање четири од сваких 10 организација сматра се да омогућује плаћено одсуство изнад обавезног минимума.

А опет, пропорција мушкараца који узимају више од неколико дана слободног кад им се роди дете је и даље сићушна.

Већина као разлоге зашто не узимају одсуство наводи страхове да ће бити професионално дискриминисани, пропустити повишице и унапређења, бити маргинализовани или чак да ће им се други подсмевати.

Академици ове разлоге сматрају ефектом дубоко усађених и крајње штетних родних стереотипа - и сугеришу да ће мењање овога захтевати значајне културолошке промене као и повољније институционалне услове плаћеног очинског одсуства.

Погледајте видео: Како је то постати тата

Усвојени стереотипи

Текла Моргенрот, научна сарадница са катедре за Друштвену и организациону психологију на Универзитету у Егзетеру, каже да су се у последње две деценије родни стереотипи задржали, иако су се родне улоге на послу значајно промениле, са много већим бројем жена који улазе на тржиште рада и остају на њему.

„Жене се више не доживљавају као мање способне од мушкараца, али се и даље доживљавају као вичније старању - топле, хранитељске и брижне - од мушкараца, и, заузврат, прикладније улогама које траже ове атрибуте као што је одгајање детета&qуот;, објашњава она.

„Мушкарци се, с друге стране, и даље доживљавају као предузимљивији: одлучни, асертивни, компетитивни.&qуот;

То, каже Моргенрот, може да утиче на одлуке које се тичу родитељског одсуства на разне начине.

„Као прво, жене и мушкарци и сами могу да усвоје ове стереотипе, што значи да мушкарци могу да мисле да нису вични старању и да стога не би били веома добри у одгоју детета. Њихове партнерке би, наравно, такође, могле да пригрле родне стереотипе и обесхрабре партнере од узимања родитељског одсуства зато што мисле да они за то нису способни.&qуот;

Кључни фактор је да родни стереотипи нису само дескриптивни већ и прескриптивни; они сигнализирају какви жене и мушкарци треба да буду - као што је идеја да мушкарцима посао треба да буде приоритет у односу на породицу.

„Мушкарци који узму родитељско одсуство стога могу да се суче са оштром реакцијом и буду доживљени као слаби, да нису довољно посвећени послу и тако даље, што за последицу на послу може да има назадовање и неузимање за озбиљно&qуот;, каже Моргенрот.

„Мушкарци су, наравно, свесни тих потенцијалних последица и то дефинитивно може да допринесе њиховој одлуци да не узму родитељско одсуство чак и ако им се оно понуди.&qуот;

Погледајте видео: Пренатални часови за очеве

Одсуство узора

Комуникација је примарни фактор који Сара Форбс, предавачица и академска истраживачица са Пословне школе Универзитета у Бирмингему, у Великој Британији, препознаје као још једну невидљиву препреку која спречава мушкарце да оду на одсуство на које имају право.

Велика Британија је 2015. године увела политику дељеног родитељског одсуства која омогућује родитељима да поделе 50 недеља одсуства, од чега је и до 37 недеља плаћено.

Али истраживање из 2018. године показало је да је од више од 900.000 британских родитеља који су имали право да искористе ову политику те године искористило свега 9.200 родитеља - илити око један одсто.

Рикардо Дуке каже да би ово делом могла да буде последица тога што очеви напросто не познају своја права.

„Кад сам отишао на очинско одсуство, био сам шокиран колико је мало других очева знало да на то има право&qуот;, каже он.

Форбс сматра да је важно имати видљиве „очинске узоре&qуот; у компанијама, у свим секторима и одељењима, да би то инспирисало очеве на одсуство али и унапредило њихово знање о плаћеним одсуствима.

„И тако, кад би директори познавали понуде властите компаније у вези са очинским и подељеним одсуством, то би довело до тога да родитељи буду свеснији на шта све имају право.&qуот;

Текла Моргенрот такође сматра да су узори од кључне важности.

„Ако други мушкарци узимају очинско одсуство у конкретној компанији, то показује да је узимање родитељског одсуства нормално и прихватљиво за мушкарце&qуот;, објашњава Моргенрот.

„Ови ефекти вероватно су још наглашенији кад мушкарци на лидерским позицијама узму родитељског одсуство, зато што они могу да послуже као узори и демонстрирају да можете бити успешни чак и ако искористите родитељско одсуство.&qуот;

Нажалост, међутим, постоје докази да су управо ти мушкарци, они из највиших и највидљивијих ешалона, они који обично узимају најмање одсуства.

Истраживање спроведено широм Немачке, Аустрије и Швајцарске 2017. године показало је да су очеви без лидерских одговорности били склонији узимању планираног родитељског одсуства од њихових вршњака на директорским положајима.

Више одговорности, резоновали су истраживачи, просто са собом носи више доживљеног притиска на послу.

„То мора да се промени&qуот;, каже Моргенрот.

„Сјајно је, наравно, ако компаније очевима нуде продужено плаћено родитељско одсуство, и апсолутно треба то да раде, али док год лидери на свом примеру не покажу да мушкарци неће бити кажњени због коришћења те политике, неће се много тога променити.&qуот;

Погледајте видео: Кад тата прави фризуру

Прећутне норме

Стручњаци за радна места упозоравају да је огромна неизвесност коју је створила пандемија Ковида-19 - и конкретно анксиозност у вези са гаранцијом запослења - вероватно само погоршала бриге радника у вези са одсуствовања са посла.

У једној анкети спроведеној крајем маја на више од 500 америчких очева, око две трећине испитаника признало је да постоји прећутно правило да мушкарци на свом послу не треба да узму пуно родитељско одсуство - и да је што мање одсуствовања нека врста „ордена части&qуот;.

Деведесет одсто анкетираних рекло је да им њихов послодавац нуди мање од 12 недеља плаћеног одсуства, али скоро две трећине њих рекло је да планира да искористи мање од половине од тога.

Педесет осам одсто њих признало је да се плаши да би узимање чак и шест недеља очинског одсуства уназадило њихову каријеру.

У САД, иако појединачне компаније нуде очинско одсуство, очеви немају законског права на плаћено родитељско одсуство.

Штавише, САД су једна од свега шачице земаља без икакве обавезе на плаћено одсуство чак и за мајке које су се породиле.

Председник Џо Бајден је уврстио проширене услове у План за америчке породице, али није јасно да ли ће тај закон бити усвојен.

Последњих месеци, одговорности старања навеле су милионе жена да напусте своје послове; стопа учешћа жена на америчком тржишту рада је опала, на пример, на најнижи ниво од 1988. године.

Чини се да су родне норме постале још изразитије током пандемије - нешто што би, у комбинацији са актуелном економском нестабилношћу, потенцијално могло још више да отежа очевима да узму одсуство.

• Јапански министар донео историјску одлуку - узима породиљско одсуство
• Зашто родитељи користе децу да остваре сопствене амбиције
• Маме у Србији нису ОК, позив очевима да се пробуде
• Ванбрачна заједница - шта све не можеш у Србији без прстена

Недовољно цењене предности

Многи академици кажу да је оно што посебно фрустрира у вези са слабом искоришћеношћу очинског одсуства, било у САД или негде другде, потенцијал који оно има да смањи родни јаз у платама.

„Родна неравноправност ће се наставити на радном месту док год родитељство у раним годинама детета буде доживљавано као женски посао&qуот;, каже Ема Банистер, професорка са Института за рад и равноправност на Универзитету Манчестеру.

„Актуелни политички оквир не чини довољно да то спречи.&qуот;

Истраживање је истакло и друге важне предности одласка очева на родитељско одсуство.

Студија објављена 2019. године показала је да су, чак и девет година касније, деца чији су очеви узели најмање две недеље очинског одсуства након што су она рођена, осећала већу присност са очевима од деце чији очеви нису узели одсуство.

У једној другој студији, академици су открили да за хетеросексуалне парове у браку, кад отац узме очинско одсуство после рођења детета, то може да доведе до пада ризика од развода и до шест година након рођења.

Док год лидери на свом примеру не покажу да мушкарци неће бити кажњени због коришћења те политике, неће се много тога променити - Текла Моргенрот

Неке земље су оствариле крупан напредак кад су у питању мушкарци који узимају родитељско одсуство.

Шведска нуди 480 дана плаћеног родитељског одсуства по детету које родитељи могу да поделе међу собом.

Сваки родитељ може да пребаци своје одсуство на оног другог, али 90 дана мора бити резервисано конкретно за једног родитеља.

Од 2008. до 2017. године, као подршка очевима да би узимали више слободног времена, породице су имале право на новчани бонус одређен бројем дана равноправно подељених међу родитељима.

Чини се да ова политика функционише: једна студија из 2019. године показала је да отприлике 90 одсто шведских очева тврди да узима очинско одсуство и у просеку искористи 96 одсто од укупне количине времена издвојеног за њих.

Шведска је и лидер међу напредним економијама у погледу учешћа жена на тржишту рада.

Подршка равноправнијем друштву

У одсуству овакве врсте свеобухватног законодавства, међутим, Банистер верује да послодавци треба да смање препреке узимању очинског одсуства „нормализовањем узимања одсуства за запослене током прве године након рођења или усвајања њиховог детета, без обзира на род или сексуалну оријентацију запослених.&qуот;

Има и конкретнијих проблема који треба да се узму у обзир, каже она, као што је правилно темпирање тог одсуства.

Родитељско одсуство које плаћа компанија, ако се оно и нуди, често је ограничено само на првих неколико месеци - кад би родитељима можда више одговарало да мајка буде та која је код куће, нарочито ако још и доји.

Кад би послодавци пристојно плаћали све родитеље на одређени временски период, без обзира на то кад га искористе (а уз период потпуно плаћеног очинског одсуства у време око рођења), то би родитељима пружило много више флексибилности.

Али идеално, каже Банистер, одсуство за очеве и финансијска подршка за то одсуство требало би да буду одговорност државе, јер стављање терета за ово на послодавце - као што је случај у САД - може да доведе до „двоструког платног система&qуот;, где само неки сектори нуде очинско одсуство.

На крају, чини се, уклањање препрека које одвраћају очеве од одласка на одсуство почиње са одговарајућом условима, добро објашњеним, који потом могу да почну да смањују родне стереотипе и учини праксу општеприхваћеном.

„Влада треба да понуди одговарајући минимални пакет као подстрек понашању које доводи до родно равноправнијег друштва&qуот;, каже Банистер.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.06.2021)