Izbeglice, Fejsbuk i Mjanmar: Izbeglice tuže od 150 milijardi dolara zbog govora mržnje

Rohindža muslimani iz Mjanmara tvrde da Fejsbuk dozvoljava širenje govora mržnje na svojoj platformi protiv njih.

BBC News 07.12.2021

Desetine izbeglica Rohindža u Velikoj Britaniji i Americi tužile su Fejsbuk, tereteći tehnološkog giganta da dozvoljava širenje govora mržnje protiv njih.

Oni traže više od 150 milijardi dolara za kompenzaciju, jer tvrde da Fejsbuk platforme promovišu nasilje protiv ove progonjene manjine.

Procenjuje se da je 10.000 Rohindža muslimana ubijeno tokom vojnog obračuna u Mjanmaru sa većinski budističkim stanovništvom 2017. godine.

Iz kompanije Fejsbuk, koja se sada zove Meta, nisu odmah odgovorili na optužbe.

Kompanija je optužena da je dozvolila da se „širenje dezinformacija koje izazivaju mržnju nastavi godinama".

Britanska advokatska kancelarija koja zastupa neke od izbeglica napisala je pismo Fejsbuku, a BBC je imao uvid u dokument. U njemu se navodi:

Da su Fejsbukovi algoritmi „pojačali govor mržnje protiv naroda Rohindža"
Da kompanija „nije uspela da investira" u moderatore i proveru činjenica, iako su znali za političku situaciju u Mjanmaru
Da kompanija nije uspela da ukloni postove ili izbriše naloge koji su podsticali nasilje protiv Rohindža
Da Fejsbuk nije uspeo da „preduzme odgovarajuće i blagovremene mere", uprkos upozorenjima humanitarnih organizacija i medija

Advokati u Americi su podneli tužbu protiv Fejsbuka u San Francisku, optužujući firmu da je „spremna da menja živote naroda Rohindža za bolji prodor na tržište u maloj zemlji u jugoistočnoj Aziji".

Oni citiraju objave na Fejsbuku koje su se pojavile u istrazi novinske agencije Rojters, uključujući i onu iz 2013. u kojoj se navodi: „Moramo se boriti protiv njih kao što se Hitler borio protiv Jevreja".

U drugom postu je pisalo: „Nalijte gorivo i zapalite kako bi brže sreli Alaha".

Fejsbuk ima više od 20 miliona korisnika u Mjanmaru. Za mnoge od njih, ova društvena mreža je glavni ili jedini način dobijanja i deljenja vesti.

Fejsbuk je 2018. priznao da nije učinio dovoljno da spreči podsticanje nasilja i govora mržnje protiv Rohindža muslimana.

Ovo je usledilo nakon nezavisnog izveštaja, koji je naručio Fejsbuk, u kome se navodi da je platforma stvorila okruženje za kršenje ljudskih prava.

Metu progone stare greške

Analiza Džejmsa Klejtona

BBC reportera iz Severne Amerike iz oblasti tehnologije

Ono što se dogodilo u Mjanmaru bila je jedna od prvih crvenih zastavica za Fejsbuk.

Društvena mreža je tamo bio veoma popularna - ali kompanija nije u potpunosti razumela šta se dešava na njenoj sopstvenoj platformi. Nisu aktivno moderirali sadržaj na lokalnim jezicima kao što su burmanski i rohindža.

Da jesu, videli bi antimuslimanski govor mržnje i dezinformacije o terorističkim zaverama Rohindža. Kritičari kažu da je ovo pomoglo da se podstaknu etničke tenzije koje su se prelile u brutalno nasilje.

Mark Zakerberg je lično priznao greške.

To je ono što ovu tužbu čini posebno zanimljivom - Fejsbuk ne poriče da je mogao da uradi više.

Međutim, da li to znači da su oni pravno krivi - sasvim je drugo pitanje. Može li ova tužba dovesti do nečega? Moguće je, mada malo verovatno.

Iako matična kompanija Meta pokušava da skrene fokus sa Fejsbuka - još uvek su opsednuti greškama iz prošlosti.

Više o Aung San Su Ći:

Rohindža muslimani se smatraju ilegalnim migrantima u Mjanmaru, a vlada i javnost ih decenijama diskriminišu.

Kada su militanti Rohindža izveli smrtonosne napade na policijske položaje 2017. godine, vojska Mjanmara je nasilno odgovorila u državi Rakajn.

Hiljade ljudi je poginulo, a više od 700.000 Rohindža je pobeglo u susedni Bangladeš. Takođe su rasprostranjene optužbe o kršenju ljudskih prava, uključujući proizvoljno ubijanje, silovanje i paljenje zemlje.

Ujedinjene nacije su 2018. godine optužile Fejsbuk da je „spor i neefikasan" u odgovoru na širenje govora mržnje na internetu.

Prema američkom zakonu, Fejsbuk je u velikoj meri zaštićen od odgovornosti za sadržaj koji postavljaju njegovi korisnici. Ali u novoj tužbi se tvrdi da bi zakon Mjanmara - koji nema takvu zaštitu - trebalo da prevlada u slučaju.

BBC je tražio komentar od Mete.