Русија, Украјина, НАТО и САД: Бајден прети Москви санкцијама због Украјине, Путин каже да Кијев провоцира

Председници Русије и САД Владимир Путин и Џозеф Бајден одржали су прве разговоре од јуна усред тензија на источној граници Украјине.

Састанак је одржан путем видео линка и трајао је око два сата. Преговори су вођени иза затворених врата, а новинарима је приказан само њихов почетак.

Бајден је изразио „дубоку забринутост&qуот; због гомилања руских трупа у близини Украјине, претећи „снажним економским санкцијама и другим мерама&qуот;, саопштено је из Беле куће.

Путин је одговорио да је погрешно сваљивати одговорност на Русију за тренутне тензије и изразио забринутост због провокативних акција Кијева, саопштено је из Кремља.

Путин је од Бајдена затражио правно обавезујуће гаранције које искључују даље ширење НАТО алијансе на Исток, као и гаранције да се офанзивни војни системи неће постављати у земље које се граниче са Русијом.

Америчке обавештајне службе недељама уназад тврде да Русија припрема инвазију на Украјину, а на крају су успели да убеде европске савезнике у реалност ове претње.

Москва одлучно негира да намерава да нападне Украјину.

• Русија упозорава НАТО: Европи прети кошмар оружаних сукоба
• Да ли Русија спрема напад на Украјину
• Зашто Путин можда не планира напад на Украјину

Мало је оних који су очекивали напредак, али Москва је рекла да су разговори потребни јер су напетости у Европи нарасле.

Русија је пребацила хиљаде војника на границу, али инсистира да нема намеру да нападне Украјину.

Украјина тврди да су руски тенкови повредили њену територију.

Русија тражи гаранције да се Украјина неће придружити НАТО-у, али западне силе кажу да би требало поштовати суверенитет Кијева.

Разговор Путина и Бајдена одржан је преко безбедног видео линка који до сада није коришћен, наводи руска новинска агенција Тасс.

На почетку разговора, председници Русије и САД су разменили пријатељске поздраве.

Бајден и Путин су се последњи пут лично састали у Швајцарској у јуну, али није било великих договора осим што су пристали да поново размене амбасадоре и почну дијалог о контроли нуклеарног наоружања.

Шта је саопштила Бела кућа?

Бајден је у разговору најавио подршку територијалном интегритету и суверенитету Украјине и позвао на „деескалацију и повратак дипломатији&qуот;, саопштила је Бела кућа.

Путин и Бајден су се дотакли питања сајбер безбедности, стратешке стабилности, као и заједничког рада Русије и Сједињених Држава на регионалним питањима, међу којима и односе са Ираном, саопштила је Бела кућа.

Шта је саопштио Кремљ?

Руски председник је конкретним примерима илустровао деструктивне потезе Кијева, усмерену на потпуне игнорисање и кршење досадашњих споразума и изразио је озбиљну забринутост због провокативних акција Кијева против Донбаса, саопштио је Кремљ.

Руска страна је потврдила да је Бајден у разговору упозорио на санкције које ће САД бити спремне да примене у случају заоштравања на граници са Украјином.

Путин је одговорио рекавши да НАТО чини опасне покушаје да освоји украјинску територију и да гради војни утицај у близини граница Русије.

Какве војне опције су Русији на располагању?

Џонатан Маркус, Институ за стратегију и безбедност Универзитета у Егзитеру

Русија има више војних опција на располагању - међу њима су и упад већих размера, као и напад на источни део Украјине.

Један од циљева био би да у сукоб увуче главне борбене елементе украјинске војске и да им нанесе пораз таквих размера да би влада у Кијеву била приморана да поново размотри сопствене позиције.

Напад на територију где доминира већински непријатељски расположено становништво носи бројне ризике.

Украјинске оружане снаге имају нешто оружја са Запада који је и обучавао један део војника од 2015.

Ипак, руска војска је такође напредовала претходних година.

Ватрена моћ коју је руска војска изградила је импресивна.

Упркос свим причама о суверенитету Украјине, НАТО не може и неће помоћи Кијеву.

Додатно снабдевање Украјине оружјем могло само да послужи као оправдање Русији за започињање рата.

На рачуницу Москве о трошковима могућег конфликта могли би да утичу претходне војне операције.

Док Запад тренутно на војне операцине гледа кроз призму стратешких пораза у Ираку и Авганистану, Русија има другачију позицију.

Њене операције у Грузији, заузимање Крима и борбе у источној Украјини, да не помињем Сирију, председник Путин третирао као победе.

Мајкл Кофман из Америчког центра за поморске анализе оцењује да ако дође до неког сукоба, да би могао да буде велики и озбиљан.

„Мислим да је Русија у најбољој ситуација од 2014. године - у привредном, политичком и војном смислу.

Не кажем да ће до сукоба доћи, али то указује да Русија има знатно мање ограничења у односу на претходне периоде када је започињала офанзивне операције&qуот;, наводи он.

„Рат&qуот; у медијима

Тема могуће руске инвазије на територију Украјине појавила се у америчким медијима у октобру - и од тада готово сваке недеље разни медији, позивајући се на изворе у америчкој обавештајној заједници, пишу о агресивним плановима Кремља.

Најпре је Вашингтон пост известио о пребацивању руских трупа на границу, пар дана касније сателитске снимке пребачених трупа објавио је Политико, а Блумберг је писао о „највећем позиву за резервисте од совјетских времена&qуот;, наводно у Русији.

Али нико од новинара није могао да пронађе доказе да се тако нешто заиста догодило.

Док је тема могућег рата била само у америчким медијима, званичници у Кијеву нису журили да дају алармантне изјаве, истичући да на границама не виде ништа посебно у односу на 2016. или 2018. годину.

Али када су о опасности од могуће инвазије почели да говоре не само новинари, већ и готово свакодневно државни секретар Ентони Блинкен, став Украјине се променио.

Скоро сви главни украјински безбедносни званичници посетили су Вашингтон, после чега је украјинско руководство почело да говори да је забринуто и због могућих агресивних планова Кремља.

Коначно је постало јасно да су Сједињене Државе озбиљно веровале у могућност неизбежног великог рата и намеравале да активно преговарају са Москвом о овом питању када је директор ЦИА Вилијам Бернс стигао у Русију у ненајављену посету.

Тешка дискусија о украјинском питању такође се водила 1. децембра између Блинкена и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова током њихових разговора у Стокхолму.

Пре разговора двојице председника, западне силе позвале су Русију да смањи напетости са Украјином.

Током разговора са британским премијером Борисом Џонсоном и лидерима Француске, Немачке и Италије, Бајден је рекао да треба искористити „сва средства која су им на располагању&qуот; како би се агресија спречила.

Из Москве негирају да планирају напад.

Дмитриј Песков, портпарол Кремља, одбацио је наводе о упаду руских снага као „плитке и неосноване&qуот;.

Русија жели гаранције да Украјина неће пробати да преузме територије које су сепаратисти заузели 2014. и упозорили су Запад да не прелази „црвене линије&qуот; укључивањем Украјине у НАТО савез.

Више од 90.000 руских трупа наводно је распоређено близу Украјинске границе.

Руске војне снаге знатно су увећане и на Криму, који је Русија анектирала 2014. године.

Песков је рекао да ће руски председник „са великом пажњом саслушати&qуот; предлоге Бајдена о Украјини.

„Постоји само један начин да се смире напетости - гаранције да ће се ограничити могуће намере Кијева да реши проблем Донбаса силом&qуот;, додао је он.

Нед Прајс из америчког Стејт департмента рекао је да ће одговор Вашингтона зависити од тога шта Москва уради.

„Ако Русија одлучи да настави било какве планове и изврши војну агресију на Украјину, наруши њен суверенитет, независност и територијални интегритет, ми и наши савезници бисмо били спремни да делујемо одлучно&qуот;, додао је.

Могуће нове санкције

Уочи видео састанка Путина и Бајдена изгледа да Вашингтон не планира одговор америчке војске, већ оштрије привредне санкције.

Из Беле куће кажу да су формирали заједничку стратегију „која ће утицати и нанети озбиљну штету руској економији&qуот; уколико Русија крене у напад.

Петорица лидера „поново су исказала подршку Украјини&qуот;, речено је из седишта британског премијера.

Према извештајима америчких медија, могуће мере укључују ограничења за руске банке да конвертују рубље у стране валуте, или чак искључивање Русије из међународне банкарске мреже и система СВИФТ (СВИФТ).

Блумберг је известио да ће Америка настојати да заустави руски гасовод Северни ток 2 до Немачке.

Трупе се такође групишу у близини источног украјинског региона Донбас, што је назив за делове области Луганск и Доњецк које су под контролом сепаратиста.

Украјински званичници рекли су да Москва можда планира војну офанзиву крајем јануара.

Из украјинског Министарства одбране су у уторак рекли да у области које држе побуњеници стиже тешко наоружање, попут тенкова, артиљерије и снајпера.

Више од 14.000 људи изгубило је животе у седмогодишњем конфликту, од када снаге подржане из Русије држе велике области на истоку Украјине.

---

Можда ће вас занимати и како изгледа најпознатија пушка на свету у 60 секунди

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.08.2021)