Рио Тинто, пројекат Јадар, литијум и Горње Недељице: „Ништа није готово, борба тек предстоји"
Како изгледа живот у Горњим Недељицама - које се налази у комшилуку потенцијалног рудника литијума - дан после повлачења спорних закона о експропријацији и референдуму
Пет мушкараца стоји испред Цркве светог Ђорђа у селу Горње Недељице, недалеко од Лознице, око којег су се последњих месеци ломила многа копља.
Напољу је прохладно и тмурно, као да се спрема киша, али у селу је прилично живо.
Аутомобили и камиони пролазе, свирају у знак поздрава, док жамор њиховог разговора одјекује околином.
Само једна тема постоји - Рио Тинто, пројекат „Јадар&qуот; и потенцијални рудник литијума који та компанија намерава да изгради на овом подручју.
„Мора рудник да буде овде, кажу… Е па не мора и неће&qуот;, каже одлучно Драган Карајчић, председник месне заједнице Горње Недељице.
„Одлучни смо да их истерамо, по цену живота&qуот;, додаје.
- Од Вучићевог „не подлежем притиску&qуот; до враћања закона, организатор протеста: „Победа!&qуот;
- Шта треба да знате о изменама Закона о експропријацији у Србији
- О праву и протестима у Србији: Које законе Вучић није потписао и зашто
Александар Вучић, председник Србије, најавио је у среду повлачење и измену два закона - о експропријацији и референдуму - који су еколошки активисти видели као увод у изградњу рудника, због чега се протестовало широм земље.
Многи то повлачење закона виде као победу демонстраната и мештана.
„Јесте то нека мала победа, успорено је све, али опет смо на нули, ништа није решено… Борба тек почиње&qуот;, каже Живко Петковић из Горњих Недељица.
Међутим, последња дешавања додатно су зачинила ионако компликовану ситуацију у Недељицама, па су четири новинарске екипе стигле у село овог јутра.
„Од 1. јануара наплаћујемо изјаве&qуот;, каже Карајчић уз осмех.
По којој тарифи?
„Биће повољна&qуот;, одговара.
„И фискални рачун добијете&qуот;, убацује се Петковић, такође уз осмех.
„Нема преговора&qуот;
Аутомобил загребачких таблица стаје испред цркве.
„Ево их и Хрвати&qуот;, каже један од мештана.
Двојица мушкараца прилазе - новинар и фотограф.
И Карајчић убрзо почиње причу.
„Све је почело пре две године, управо у порти ове цркве&qуот;, каже док показује иза себе.
„Представник компаније је изнео план и програм рудника, а ја сам као председник месне заједнице позвао људе из свих села да се договоримо шта ћемо&qуот;, додаје.
Како наводи, одмах су се успротивили руднику и депонији у њиховом пољима, због чега су отишли у градску управу.
„Тако је кренуло, а после је направљено удружење Не дамо Јадар&qуот;, наводи.
„Није основано да се сруши Вучић, Српска напредна странка или било ко, већ да се заштитимо од окупатора Рио Тинта&qуот;, додаје.
Карајчић ту тврдњу подвлачи чињеницом да је и он у исто време члан Српске напредне странке, али и Не дамо Јадар.
Има 51 годину, тамне бркове и бави се пољопривредом.
Обрађује осам хектара земље, на којој производи соју.
Вучићева конференција, наводи, није много тога променила у селу.
„Изаћи ћемо у петак са саопштењем, веће стараца вечерас заседа&qуот;, каже уз осмех.
„Једно је сигурно - настављамо борбу против Рио Тинта&qуот;.
Истраживања и потрагу за јадаритом, минералом богатим литијумом, који Рио Тинто жели да експлоатише, многи мештани не дозвољавају на њиховој земљи, па ни он.
„Што бих ја ишао из свог села, из своје Србије?
„На овом гробљу ми лежи отац, који је учествовао у Сремском фронту, деда који је прошао Солун и Крф, јео опанке да би преживео…
„И онда нека компанија хоће то да узме, а да се ми не питамо… Не може!&qуот;
Куће без крова
Пре неколико дана у Недељицама био је и председник Вучић.
Више хиљада људи у протекла два викенда блокирало је мостове и саобраћајнице широм земље током протеста због закона о експропријацији и референдуму, али и због намере да се у западној Србији изгради рудник литијума.
Управо се у порти цркве састао са делом мештана.
„Окупили се људи који су минорне теме наметали, ми смо били на блокади Ваљевског пута&qуот;, каже Славиша Росић из Недељица.
Стисак руке му је чврст, на глави носи качкет, на грудима беџ „Не дамо Јадар&qуот;.
Представља се као пољопривредник и музичар - свира хармонику.
Његова породица посебно је осетила компликовану ситуацију око пројекта Јадар.
Док су он и његови синови били на блокади, Вучић је ручао код Росићевог стрица.
„Има људи у селу који нису у добрим односима због свега што се дешава&qуот;, наводи.
„Старији углавном неће да продају куће и земљу, али млађи хоће, јер ко да одржава та домаћинства, лакше је купити стан&qуот;, додаје.
Стотинак метара даље двадесетак кућа зврји празно.
Крова нема и са њих је скинуто све што се може скинути - остале су само љуштуре.
„Рио Тинту треба 600 хектара земље за рудник, купили су педесетак кућа, што је око 140 хектара и даље не могу&qуот;, објашњава Карајчић.
„Од тих педесетак кућа, 25 до 30 биле су викендице људи који живе у Београду, Лозници&qуот;.
Куће су ограђене тракама и таблама са упозорењима да им се не прилази.
„Причао сам са једним човеком што је продао имање&qуот;, прича Росић.
„Није, каже, могао да се избори са породицом, пустио их је да одлуче и продали су.
„Знам да му није лако, његов отац је пред том кућом стрељан у Другом светском рату&qуот;.
„То је струка, ми смо мотика&qуот;
Сат времена касније мештани и представници Удружења „Не дамо Јадар&qуот; кренули су са новинарима у обилазак околине.
Земљаним путем долази се до њива на којима је Рио Тинто већ вршио истраживања.
Места бушења се јасно виде - јаркоплави метални стубови вире из растиња.
У обиласку поља био је и Богдан Шолаја, професор Хемијског факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности.
„То је струка, ми смо мотика&qуот;, кажу мештани уз осмех.
Шолаја сматра да би отварање рудника довело до потпуне девастације околине.
„Прво, зато што би довео до расејавања великог броја становништва, па због тровања подземних вода, а онда и због депоније и отпадног материјала који би рудник остављао овде&qуот;, наводи.
„Ово није територија на којој би требало да се отвори рудник&qуот;, додаје.
Из компаније Рио Тинто раније је саопштено да се „ради на томе да утицај на животну средину буде у оквирима дозвољеног законским решењима у Србији&qуот;.
Исто тврде и представници власти.
Из Владе Србије поручили су да је развој пројекта од изузетног значаја за Србију и Лозницу и да ће „само у фази изградње рудника и постројења за прераду бити ангажовано више од 2.100 радника&qуот;.
Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, изјавила је да ће сви пројекти који се буду реализовали у овој области морати да задовоље највише еколошке стандарде, како би се ускладили економски развој и очување здраве животне средине.
„Постоји много дилема и питања у вези са, рецимо, јадаритом, али оно што са сигурношћу могу да кажем - Влада Србије неће потписивати никакав уговор уколико он не буде у потпуности одговарао свим еколошким стандардима.
„То је заједнички интерес свих нас и зато је јако лоше кад неки ово питање покушавају да политизују&qуот;, рекла је Михајловић.
Погледајте видео: Како су почели протести и блокаде саобраћајница у Србији
Међутим, мештани су скептични, па и Владан Јаковљевић, шездесетогодишњи пчелар из Лознице.
„Пчелар професионалац&qуот;, истиче кратко.
„Живим само од тога… Троје деце, супруга и ја, нас петоро&qуот;.
Посао са пчелама почео је његов таст, а најмлађи син жели да настави.
Међутим, како каже, његове пчеле и кошнице угрожене су због Рио Тинта.
„Пчелињак се налази не неколико километара од предвиђеног постројења&qуот;, истиче.
Конференцију председника Вучића одгледао је јутрос.
„Можемо рећи да смо добили време, али шта ми то значи ако на крају ипак направе рудник… Остаје нам да се боримо да не дође до тога&qуот;.
„Рудник не може да буде овде&qуот;.
Шта даље?
Не зна се.
Али мештани готово углас истичу - борба неће престати.
„Мора се први корак направити да би се стигло до циља&qуот;, каже Живко Петковић, правећи дуг корак као демонстрацију.
„Али ово је трка на 10 километара&qуот;, додаје.
Има двоје деце, а такође се бави пољопривредом - највише гаји парадајз.
„Наставићемо борбу, ојачани смо, оснажени, имамо подршку народа&qуот;, наводи.
Одмах иза цркве пружа се дуг поглед на долину Јадра.
Са друге стране долине вири Цер, планина чувена по борбама у Првом светском рату.
„Знаш како је лети, ух&qуот;, каже Петковић уз уздах.
„Замисли сада да целу ову долину затрпа јаловиште&qуот;, додаје, показујући рукама испред себе.
„Триста година је моја породица овде, ишли су преко Албаније и преживели, засновали породице и њихов пелцер је остао.
„Бићемо и даље овде&qуот;.
Погледајте и овај видео: Други викенд блокаде саобраћајница
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.09.2021)
