Pomorandža sa ukusom krvi – lepo nas je Kjubrik upozoravao

Kraj osamdesetih, studentski dom na Karaburmi. Kroz prozor vidim Dunav i Pančevački most. Desno je stadion OFK Beograda. Silazim sa sedmog sprata, u domsku dvoranu koja je za dane filma pretvorena u bioskopsku salu. Te kasne jeseni već nekoliko dana gledam kultne filmove, neke po drugi put. Od Imena ruže do Stalkera, svi su urađeni na osnovu književnih dela. Sedam u punoj sali. Te večeri je na redu Paklena pomorandža. Pošto sam već u sarajevskoj kinoteci odgledao