Сви смо ми њена деца

И део Катарина Фиаменго: Мумин гај Ово је најтоплије лето које памтим. Жега се у подне отромбољи преко целог села, чак се и ја склоним у хладовину кад упекне. Жута бештија се тамо већ увелико излежава и размишља ког пацова следећег да појури, иако јој хиљаду пута забраним. Све су то моја деца. Људску немам, мада сам неким кћерима помагала, женске су главе чудо, кад виде невољу, трче јој право у чељусти. И ова жута бештија је женка. Ипак, лето је овде још