Коста Рацин: Туга

Зар нема живота, зар нема љубави за живот велики, љубави за живот човечан у овим грудима аргатским? Зар нема срца, зар нема срца – срце над срцима, срца – ширег од широког срца – дубљег од дубоког цео свет да прими, па да је за ове груди малено? Зар нема светлог дана, зар нема дана да буде над данима, дана да припада аргатима – дана – сунце вишег од високог, дана – море ширег од широког сунце да заустави, да стане и време зачуђено: срце ломи обруче излива се