Šta je to srpski film: Sećanje na Dušana Makavejeva
RTS 28.12.2021
Čitava avantura srpskog filma, kao i srpske umetnosti, odnosno ono najbolje od nje je u biti razulareno i dionisko, oteto kontroli: naizgled trapavo i gerilsko, svakako sirovo i verističko, u najboljim momentima spontano i opštenarodno. Takvu koncepciju srazmerno je teže ostvariti na filmu nego u drugim medijima. Ali Žilnik, Makavejev, Branko Vučićević i Žika Pavlović su to uspeli. Oni su iznova otkrivali svet, pravili filmove kao da pre njih to niko nije radio. Kod njih je prisutno ono što je differentia
Kao mladić, bio sam fasciniran filmom. Za poeziju, esejistiku i prozu nisam gajio takvu strast. Moj ulazak u film, koji je u Jugoslaviji bio ozbiljna industrija, dosledno je amaterski. Dakle s puno ljubavi, ali naivan i dosledno gerilski. S jakom dozom entuzijazma i minimumom sredstava. Nešto poput akrobate Dragoljuba Aleksića. Kasnih osamdesetih pokušavao sam da napravim karijeru kao kritičar. To je generalno ekscentričan poziv za šačicu srećnika; ostatak esnafa
