Фискални савет: Најважнији задатак у 2022. контролисати и укочити инфлацију

Најважнији задатак 2022. године у Србији биће контролисти и укочити инфлацију, која је у новембру ове године износила већ 7,5 одсто, изјавио је председник Фискалног савета Србије Павле Петровић за данашњи "Блиц".

Он је у ауторском тексту оценио да убрзање инфлације у овој години није био само економски, већ и социјални проблем, јер су највише поскупели храна и енергенти, односно производи на које најсиромашнији грађани троше највећи део свог дохотка.

Указао је да је досадашња инфлација углавном била изазвана спољним утицајима, на шта указује и инфлација у ЕУ где је тренутно 5,2 одсто.

"Међутим, од домаћих политика зависи да ли ће се споља увезена инфлација даље разбуктавати у Србији или ће остати под контролом и постепено се кочити до краја 2022. године", казао је Петровић.

Он истовремено сматра да замрзавање цена основних животних намирница на 60 дана, које је недавно усвојила Влада Србије, "није ни добра ни ефикасна мера за трајно обуздавање раста цена, тако да може имати само ограничен и привремен карактер".

"Главна полуга за трајно кочење инфлације током 2022. јесте рационална буџетска потрошња. У 2022. планиран је буџетски минус и последично задуживање државе од око 1,7 милијарди евра. Став Фискалног савета је да би држава у 2022. требало да буде штедљивија од тога", казао је Петровић.

Према његовим речима, много боље би било да се дефицит сведе на милијарду евра.

"То би, уз смиривање инфлације, смањило и ново задуживање државе. Посебно би било опасно да се, као реакција на раст инфлације, током 2022. додатно, изнад плана, повећају плате у јавном сектору", истакао је он.

Подсетио је да је огроман проблем Србије и лоше пословање јавних и државних предузећа, која, како је казао, поткопавају привредни раст земље, уместо да га својим инвестицијама и профитом подстичу, док се у исто време за њих из буџета издвајају огромна средства.

Навео је да је једно од предузећа које повремено добија субвенције и ЕПС, на чије пословање је Фискални савет упозорио пре две године, указујући да се у нове копове, као и различите процесе сепарације и прераде угља, не инвестира довољно, како би у што је могуће чистијој форми био коришћен у термоелектранама.

Додао је и да су улагања у дистрибутивни систем била 40 одсто мања од потребног и коришћена само за одржавање постојећих капацитета.

"Највиши државни званичници, народни посланици и сам ЕПС на то су нам говорили да наше анализе не ваљају, а да је ЕПС стабилно и профитабилно предутеће. Изабрали су да на тежи начин, преко текуће кризе, утврде стварно стање у ЕПС-у", написао је Петровић у ауторском тексту.

Председник Фискалног савета навео је и да би Србија требало да ради на побољшању својих институција које су у "веома лошем стању", подсећајући да је релевантни индикатор Светске банке, који прати квалитет институција на глобалном нивоу, показао да од 2015. институције у Србији слабе из године у годину.

Нагласио је да је истраживање показало да лош квалитет институција, нарочито у областима контроле корупције и владавине права, смањује привредни раст Србије за око један процентни поен годишње, "а то је и главни разлог што Србија заостаје у привредном развоју за земљама Централне и Источне Европе".

Према његовим речима, повезано са тим је и што извршна власт Закон о буџету из године у годину третира све флексибилније и необавезније.

Најекстремнији случај заобилажења стандардних буџетских процедура десио се, како је навео, дан након што је усвојен буџет Србије за 2022. годину, када су најављени нови, потпуно непланирани расходи у домену популационе политике, "што је снажна порука колико се буџет у Србији третира необавезујуће".

Перовић је оценио и да процес селекције и извршења јавних инвестиција такође није на задовољавајућем нивоу, иако су јавне инвестиције дуплиране од 2017. године, јер је питање да ли средства стварно користе за приоритетне пројекте и да ли се реализују на ефикасан и рационалан начин.

Председник Фискалног савета је закључио да су јавне финансије у Србији и у кризи остале релативно стабилне, што је резултат фискалне консолидације спроведене од 2015. до 2017. године, али је оценио да су пред јавним финансијама Србије изазови, попут уређења система зарада и запослености у јавном сектору, смањење великог еколошког загађења, емиграције квалификованих радника, сиромаштво и неједнакост.

(Бета, 31.12.2021)