Глигоров: Повећање плата, пензија, јавних улагања и куповина оружја, помоћ изборима у Србији

Повећање, плата, пензија, јавних улагања и куповина оружја, што је предвиђено буџетом Србије за 2022. годину, предвиђени су да би помогли изборе, рекао је у интервјуу за Бету сарадник Бечког института за међународне економске студије Владимир Глигоров.

"Популарне мере, као што су повећање плата, пензија, јавних улагања и куповина оружја требало би да помогну изборе. Властима помаже и убрзање инфлације јер ће реални издаци бити мањи. Уколико буде потребна стабилизација после избора, како би се успорио раст цена, биће потребно много шта да се коригује", рекао је Глигоров.

Оценио је да је пројектовани привредни раст за 2022. од 4,5 одсто амбициозан и да је дугорочна стопа привредног раста око три одсто.

"Мислим да је стопа од 4,5 одсто преамбициозно планирана. Јавном потрошњом се краткорочно обезбеђује бржи раст, али то не мора да мења брзину дугорочног раста. Имајући у виду демографију и институционалну и свеопшту неизвесност, вероватно је дугорочна стопа раста негде око три одсто, па ће и процес приближавања Србије развијенијој Европи бити дуг", рекао је Глигоров.

Коментаришући закључак Фискалног савета да се у буџету за 2021. не види на шта је потрошено 1,3 милијарде евра Глигоров је рекао "да се свако труди да јавним средствима располаже дискреционо".

"Да ли је нека потрошња предвиђена и спецификована, није нарочито важно, осим као начин да се прикрију корумпирани послови. Влада, уосталом, одговара Скупштини, где нема опозиције или начелима здравих јавних финансија, а не Фискалном савету. Наравно, ревизор, а можда и Фискални савет би могли да туже владу, али то се неће догодити јер нити ће Скупштина, нити ће суд то узети у обзир", рекао је Глигоров.

Додао је да се све оправдава тиме што се каже "ко има нешто против тога да се гради и да се отварају нова радна места и да народ боље живи".

На питање да ли ће "шире" планирани расходи у буџету за 2022. годину од три одсто или 1,7 милијарди евра моћи да се на лето смање, а тиме и дефицит, Глигоров је рекао да ће после избора расходи можда морати да се смањују, али "ако Скупштина буде личила на ову садашњу, све је могуће".

Одговарајући на питање да ли је привредни раст од 7,5 одсто у овој години спектакуларан Глигоров је рекао да се привреда у Србији брже опоравља јер мање зависи од сектора који су погођени епидемијом. Уз то су, како је рекао, власт и јавност били спремни да прихвате веома високу смртност у време епидемије.

"Са привредног становишта би било боље да је умрло мање људи уз нижи раст. О обавезама власти према здравственој и социјалној безбедности да не говоримо", рекао је Глигоров.

Према његовим речима, није законито ни да се из буџетске резерве новац користи за све и свашта, уместо за непредвиђене, ванредне ситуације. Постоје и они који би, како је рекао, требало да се у таквим ситуацијама, позову на закон, али да од тога неће бити ништа ако се не промени однос снага у Скупштини.

Додао је да се приоритетни пројекти у Србији планирају по принципу "хлеба и игара". "Улагања у изгардњу фудбалских стадиона, уз повремено делење 50 или 200 евра грађанима су начини да се несметано зарађује на корупцији", рекао је Глигоров.

На питање да ли су субвенционисане стране инвестиције (фабрике) решење за привредни развоју Србији Глигоров је рекао да нису решење, посебно ако се њима покривају трошкови рада или се гарантује зарада.

"А и једно и друго је карактеристично за српске субвенције. Јер ако се из посла не могу покрити трошкови рада, то није исплатив посао и обуставиће се када истекну субвенције. Уз то приватни посао нема смисла ако добит није накнада за ризик. Уколико се ризик покрива субвенцијама, то је поклон приватном предузетнику", оценио је Глигоров.

Може се, како је рекао, о побуди за стицање профита "мислити шта се хоће, али ако га гарантује буџет то је корупција".

Код таквог субвенционисања политички ризик је, према његовим речима, основ добити, а не пословни, "услед чега и сво то

труљење политичког система".

На питање зашто у Србији нема више приватних инвестиција Глигоров је рекао "да их нема зато што је председник државе тај који, по сопственим изјавама, гради путеве, болнице, фабрике, школе, насеља, куће, станове, практично све".

"Ризици, па и цена улажења у посао са таквим партнером су велики јер привредник не може да се ослони на правни систем и на добре пословне обичаје. Страним инвеститорима је лакше јер могу да се ослоне на помоћ своје државе и на политички утицај", рекао је Глигоров.

Додао је да домаћи предузетници, који по природи ствари морају да имају највећи удео у приватним улагањима, немају тај вид осигурања, а суочавају се са већим политичким ризиком ако "велики инвеститор" оде са власти.

Уз то, како је истакао, не мали удео улагања је из пореских рајева, тако да није сасвим јасно колико се уопште улаже.

На питање има ли напретка у владавини права, корпоративизацији јавних предузећа, и како оцењује одлагање увођења платних разреда у јавни сектор до 2025. године, Глигоров је рекао да је "релано очекивати даље урушавање правног система и додатно повећање дискреционог одлучивања и да је то природа аутократског система".

Оцењујући кретање курса динара Глигоров је рекао да код код неформалних фиксних курсева као у Србији, како време протиче, све је скупља његова промена.

"Девалвација од десет одсто за толико повећава јавни дуг јер је, у не малој мери у страном новцу или је индексиран у страном новцу. Због тога је вероватно да ће се овај курс задржати колико је дуго могуће. Поред тога, инфлација не иде на руку корекцији курса, јер би се убрзала. Питање је, међутим шта ће се радити ако се раст цена не умири", рекао је Глигоров.

На питање како је видео слом у функционисању термоелектране "Никола Тесла" Глигоров је рекао да се "на том примеру види какав је стварни систем земље".

"Мимо тога је питање квалитета угља. Уколико је он низак, као што изгледа, није неочекивано да се, ако се прашина помеша са снегом, добије блато. Зато је потребно реално оценити колико се може даље са термоелектранама на угаљ. Поготово уколико се урачунају трошкови по околину и здравље. Генерално питање је до када се може уништавати природа као што се сада чини", рекао је Глигоров.

(Бета, 02.01.2022)