Транспарентност Србија: Пре новог конкурса за директора ЕПС морају да се окончају претходна два

Члан Управног одбора Транспарентност Србија Златко Минић рекао је данас да пре него што држава одлучи да на конкурсу изабере директора Електропривреде Србије (ЕПС) треба да се окончају претходна два конкурса, расписана 2016. и 2017, чак и ако није било пријава или су неважеће.

"Да би се расписао конкурс за избор директора ЕПС-а потребно је пре тога довести до краја два конкурса која су расписана 2016. и 2017. године", рекао је Минић агенцији Бета, коментаришући изјаву председника Србије Александра Вучића да се може сматрати да је актуелни вршилац дужности директора ЕПС-а Милорад Грчић средином децембра 2021. поднео оставку због колапса ЕПС-а и да се "само чека да се успостави систем".

Минић је подсетио да је проблем што од 34 јавна и државна предузећа само девет има изабране директоре на конкурсима, а да је разлог томе што је Вучић још пре две године рекао да "не да вршиоце дужности директора".

Грчићу је мандат истекао 2017. године и упркос томе што је Вучић у његово име поднео оставку и даље је на челу највећег јавног предузећа.

Минић је рекао да Грчић, када је постављен на место в. д. директора ЕПС-а, није испуњавао услове јер није имао ни пуне четири године искуства на руководећем месту, а услов је био да са високом школском спремом има искусто од пет година.

Грчић је високо образовање и звање дипломираног економисте стекао на Универзитету Едуцонс у Сремској Каменици.

Од 2012. до 2016. године био је директор рударског басена Колубара, а за в. д. директора ЕПС-а именован је 23. марта 2016. године, истог дана када је расписан конкурс за директора, а резрешен Александар Обрадовић, изабран на конкурсу.

Иако по Закону о јавним предузећеима на месту в. д. директора може да се остане највише годину дана Грчић је наставио да обавља ту функцију и после новог расписаног конкурса 2017. године који није окончан.

И Државна ревизорска институција (ДРИ) је у децембру 2020. године, приликом ревизије пословања тог предузећа, установила да вршилац дужности директора ЕПС Милорад Грчић обавља послове након истека мандата што није у складу са Законом о јавним предузећима.

"Исто именовано лице (Милорад Грчић) више од четири године обавља функцију вршиоца дужности директора ЕПС-а, што није у складу са Законом о јавним предузећима", навела је тада ДРИ.

Ревизију пословања ЕПС-а која се односила на накнаде по уговорима за рад ван радног односа и осталим уговорима са физичким лицима за 2019. годину и јавним набавкама за 2018. и 2019. годину ДРИ је обавила крајем 2020. године, након чега је ЕПС-у оставила рок од 90 дана да се неправилности отклоне.

Након добијеног извештаја од ЕПС-а о предузетим мерама да се отклоне неправилности, ДРИ је у извештају објављеном крајем децембра 2021. године оценила да предузете мере "нису у целости ни адекватно документоване, а за неке је изражена сумња да нису истините".

У одазивном извештају ЕПС-а из априла 2021. године наведено је да је "10. фебруара 2021. године покренута иницијатива код оснивача (Владе Србије) за именовање директора ЕПС-а у складу са Законом о јавним предузећима".

Приликом ревизије, крајем 2020. године ДРИ је утврдила и да су истекли мандати председнику Надзорног одбора ЕПС-а и тројици чланова.

Председник и чланови Надзорног одбора именовани су, како је наведено, новембра 2014. године и мандат им је истекао у новембру 2018. године, али су и у 2019. години обављали те функције што није у складу са Законом о јавним предузећима.

На то упозорење ЕПС је саопштио да је предузео мере за отклањање откривених непоравилности и покренуо иницијативу код оснивача за именовање председника и чланова Надзорног одбора истим актом као и за директора у фебруару 2021. године.

ДРИ је, приликом ревизије утврдила и да је ЕПС закључивао уговоре о привремено повременим пословима 2019. године у вредности од најмање 45,8 милиона динара за послове који нису привременог карактера, односно трају дуже од 120 радних дана у календарској години, што није у складу са Законом о раду.

То јавно предузеће је обећало да ће направити анализу ангажованих радника на привременим и повременим пословима и урадити систематизацију радних места.

ДРИ је утврдила и да Одлуке о исплати солидарне помоћи лицима која нису запослена у том предузећу, нису у складу са Посебним колективним уговором за ЕПС јер су неке одредбе тумачене различито, а тако су износиле и исплате.

ЕПС је у извештају ДРи навео да је измењен члан Посебног колективног уговора и да ће "послодавац исплаћивати накнаду трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог у висини трошкова погребних услуга и погребне опреме, а максимално до износа од 90.000 динара, осим у случају смрти ван земље".

Ревизијом је утврђено и да закључени уговори о стипендијама са физичким лицима која нису запослена у ЕПС-у нису извршени у складу са примењеним Посебним колективним уговором јер су се приликом обрачуна користиле различите основице и то просечна зарада са припадајућим порезима и доприносима или нето зарада.

ЕПС је, на упозорење ДРИ на ту неправилност навео да је донео инструкцију за јединствено поступање при обрачуну и исплати стипендија.

ДРИ је у извештају о ревизији указао на још низ неправилности у пословају ЕПС-а, пре свега да се не обезбеђује конкуренција у јавним набавкама на које се не примењује Закон о јавним набавкама, затим да недостаје правилник у случају рекламације у вези са извршењем уговора.

Међу неправилностима у пословању су и то што у планирању јавних набавки није рађена процена вредности, није се пратило извршење уговора, а често се опис предмета набавке у огласу и конкурсној документацији разликовао од спецификације предмета набавке.

"ЕПС је доносио одлуке о додели уговора о јавним набавкама са понуђачима чија је понуда садржала битне недостатке због чега је морала бити одбачена", навео је ДРИ.

Додаје се да ЕПС често није одређивао рокове за подношење понуда, није доносио одлуке о додели уговора у прописаном року, није објављивало огласе о јавним набавкама у службеним гласилима, повременоје мењао битне елементе уговора или је спроводило јавне набавке без прописаног поступка за јавне набавке.

(Бета, 05.01.2022)