Piše Dejan Žujović: Na minut

Daleko je Leskovac. Bio par puta, imam dobre kolege dole. Ali, ponosan sam na jednu stvar. Što u tom gradu poznajem jednog momka. Nikada ga nisam sreo, nikada zagrlio, ali se razumemo. Eldorado. I jedva dišem dok slušam ovu njegovu pesmu. I meni nedostaje moj ćale. Ponekad pišem o njemu. I dalje pizdim što mi bar jednom nije ušao u san. Možda će večeras? Sećam se da sam u Cvetkama stao na stopu nečijeg groba i održao govor o svom ocu. Znao sam kome pričam i šta