Ulica Patrijarha Čarnojevića u Novom Sadu

Novi Sad je, uostalom, pun kratkih, a beskrajnih ulica. U jednoj takvoj, dakle, nikakvoj, živeo sam, braćo, i ja. Mogao sam, doduše, apostrofirati i sestre, ali imao sam samo jednu, nečujnu, a braće je bilo da ne poveruješ. Bez obzira ne sve, trebalo je i nju dotaći, viče mi preko ramena neki burazer u načičkanom gradskom autobusu, viče u uvo: sestre obično ostavljamo idiotima. Moguće je, slažem se u sebi, mile moje sestre, dok se probijam do izlaza. Sad, ovo