Profesionalni posmatrač

Život kao pauza Ponekad poželim da nikada ne dođe autobus koji čekam. Osetim u tom trenutku blagi dodir večnosti u malom mozgu. Znam da to nije pametno, da treba da uđem kada naiđe moj broj ali uživam bar neko vreme dok gledam izmučene ljude u ofucanoj odeći, penzionere, majke koje vuku decu za ruku, guraju kolica s bebama, unezverene đake što se preganjaju, tuku, tinejdžerke dok šapuću i smejulje se, zagledane u telefone, sa slušalicama, putnike s munkovskim