Покренут поступак заштите Старе планине као националног парка

Подручје Старе планине је од 5. јануара под највишим степеном заштите државе, као национални парк јер је покренута процедура и Завод за заштиту природе је израдио студију о тим мерама.

Предвиђено је да се, кад се поступак оконча, Национални парк Стара планина простире на 116.000 хектара.

Поред Старе планине у поступку заштите је и планина Кучај -Бељаница у регија Хомоља која се простире на 45.000 хектара.

Директор Туристичке организације Пирот Братислав Златков изјавио је за Бету да процедура заштите подразумева измену и допуну законских аката који се односе на националне паркове.

"Проглашењем Националног парка Стара планина, биће очувани и унпаређени, пре свега, биодиверзитет, геодиверзитет, културно историјски споменици, амбијенталне целине, локална гастрономија, обичаји, традиција и култура овог простора", рекао је Златков.

Додао је да ће то допринети и промоцији туристичких производа као што су боравак у приороди и активан одмор и да ће то бити додатни подстицај за још квалитетнију туристичку понуду.

Према његовим речима, идеја је да се Стара планина као планинска лепотица са новим концептом развоја и ослањањем на природно наслеђе још више приближи туристима.

"И то са програмима као што су обилазак водопада, кањона, пећина, природних резервата културно-историјских споменика и уређеним планинским и пешачким стазама у дужини од преко 300 километара", рекао је Златков, додајући да су у протекле две године у време пандемије туристи у великом бројку управо обилазили Стару планину.

Позната туристичка одредишта, према његовим речима, као што су видиковци Козји камен, Смиловица, Росомачки врх, водопади Тупавица, Пиљ, Чунгуљ, Три кладенца, Куртул, геоморфолошки феномен Славињско грло, извориште Врело, крашка увала Понор, Арбиње, Копрен и Вртибог, као и камено село Гостуша, кањон реке Темштице и Височице, односно Владикине Плоче, Пећинска црква у Рсовцима и бројне цркве и манастири, добиће још више на значају и бити незаобилазна места за посету туриста.

Стара планина ће, према његовим речима бити највећи национални парк у Србији јер је укупна површина свих националних паркова у Србији Ђердапа, Таре, Копаоника, Фрушке Горе и Шар планине 160.000 хектара, док се Стара планина простире на 116.000 хетара, а Кучај и Бељаница на 45.000 хектара.

Истакао је да ће проглашењем још два национална парка у Србији, проценат заштићених подручја бити око 7,5 одсто од укупне површине Србије.

Градоначелник Пирота Владан Васић рекао је да се нада да ће проглашење Старе планине за национални парк бити још једна велика реклама за то подручје.

"Надам се да ће привући још више туриста, да неће ограничити развој и да ће се направити једна врста баланса између очувања природе и развоја Старе планине", рекао је Васић.

Он је најавио посету министарка за заштиту животне средине Ирене Вујовић Пироту и разговор са свим релевантним институцијама, шта значи проглашење Старе планине националним парком.

"Надам се да ће то значити да треба да се оформи јавно предузеће које треба да управља Националним парком Стара планина, да у оквиру тог предузећа функционишу ренџерска и горска служба спасавања и друге службе, да ће држава имати пројекте који ће подржавати даљи развој Старе планине", рекао је Васић.

(Бета, 11.01.2022)