„КРИТИЧАРСКИ КАРАВАН” У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ КИКИНДА Илузије на (с)цени
Дневник 14.01.2022 | Дневник.рс
Гледам Марију како вришти за Алексом и замишљам колико би ефектније било да је и она део екипе. Баронеса нека, на пример. „Вештица“ која Мити и Голићу помаже, а ла Кетрин Зита Џонс, Бред Пит и Клуни Џорџ у „Ошенс илевен“ или „Твелв“. Онда би и Вујић могао да буде корумпирана нека елита, а не трговац из Србије, поштен човек, који љубав према кћерки не може да оправда жељом да јој књиге замени бебом, крпом и варјачом у руци. Батић би био наопаки гроф који не смера ништа лепо, осим да женидбом настави
Овако, код Стерије, у „Лажи и паралажи“, читав конструкт је простодушно доброћудан, исувише благонаклон ка сваком од ликова у ситуацији када читав њихов свет почива на илузијама друге врсте. Сиромаштву духа, а не само новчаника. Зато најбоље и најверодостојније у целој представи виђеној у Народном позоришту Кикинда, у режији Стевана Бодроже, звучи реплика Барона Голића као Алексе (објаснићу ову дволичност касније), да је Јелицин једини грех што је отишла у Беч.
