„KRITIČARSKI KARAVAN” U NARODNOM POZORIŠTU KIKINDA Iluzije na (s)ceni
Dnevnik 14.01.2022 | Dnevnik.rs
Gledam Mariju kako vrišti za Aleksom i zamišljam koliko bi efektnije bilo da je i ona deo ekipe. Baronesa neka, na primer. „Veštica“ koja Miti i Goliću pomaže, a la Ketrin Zita Džons, Bred Pit i Kluni Džordž u „Ošens ileven“ ili „Tvelv“. Onda bi i Vujić mogao da bude korumpirana neka elita, a ne trgovac iz Srbije, pošten čovek, koji ljubav prema kćerki ne može da opravda željom da joj knjige zameni bebom, krpom i varjačom u ruci. Batić bi bio naopaki grof koji ne smera ništa lepo, osim da ženidbom nastavi
Ovako, kod Sterije, u „Laži i paralaži“, čitav konstrukt je prostodušno dobroćudan, isuviše blagonaklon ka svakom od likova u situaciji kada čitav njihov svet počiva na iluzijama druge vrste. Siromaštvu duha, a ne samo novčanika. Zato najbolje i najverodostojnije u celoj predstavi viđenoj u Narodnom pozorištu Kikinda, u režiji Stevana Bodrože, zvuči replika Barona Golića kao Alekse (objasniću ovu dvoličnost kasnije), da je Jelicin jedini greh što je otišla u Beč.
