Женска права и историја: Ко је била Роза Луксембург и зашто је важна и данас
Књижевница и активисткиња Роза Луксембург убијена је пре 100 година. Кејт Еванс, карикатуриста и биографкиња Розе Луксембург, говори нам зашто је она и данас важна.

Прошло је више од 100 година откако је списатељица, филозофкиња и антиратна активисткиња Роза Луксембург убијена у 47. години.
Убили су је фрајкори - десничарска паравојна формација настала у друштвеним и политичким превирањима после завршетка Првог светског рата.
Њена заоставштина је толика да је у јануару 2019. године само у Немачкој на улице изашло хиљаде људи да јој одају пошту.
Али шта је то код ње што и даље инспирише млађе генерације?
Биографи тврде да је то њена неуморна жеља да доводи у питање оне на власти - њен борбени рад против политичке догме, друштвене неједнакости, сексизма и дискриминације против инвалидитета учинили су њено наслеђе живим и свежим.
Управо је тим ставом стекла непријатеље и на десници и на левици политичког спектра.
- Драга Љочић - прва српска лекарка и пионирка борбе за права жена у Србији
- Трновит пут Ксеније Атанасијевић - прве жене с титулом доктора наука у Србији
- Митра Митровић - хероина Србије препуштена забораву

Још од самих почетака, Роза Луксембург, рођена у марту 1871. године, истицала се у вештини игнорисања преваге која не иде у њену корист и сталног преиспитивања статуса кво.
У јавном животу наилазила је на многе препреке. Шепала је од рођења у време кад се на физички инвалидитет гледало са висине, а као Јеврејка била је и те како третирана као грађанка другог реда у Пољској под окупацијом Русије.
А опет, упркос тим препрекама, постала је једна од ретких жена у то време која је стекла докторат на Универзитету у Цириху, у Швајцарској.
Током читавог живота, Луксембург је много пута завршавала у затвору због властитих идеја - као што је противљење Првом светском рату - и иако ју је инспирисао марксизам, није имала проблема да буде једна од његових најгласнијих критичарки.

Доживљава се и као светионик покрета ослобођења жена, иако се у своје време сама Луксембург никада до краја није идентификовала са феминистичким покретом.
- Милунка Савић и Флора Сандс - жене које су заједно ратовале за Србију
- Шивење и феминизам: Случајна револуција до које је довела Сингерица
- Шта ћерке легендарних бораца за грађанска права мисле о свету данас
Кејт Еванс, ауторка и илустраторка Црвене розе, графичке биографије Розе Луксембург, прича нам њену причу, служећи се властитим речима Розе Луксембург:
1. „Желим да оптеретим савест имућних свом патњом и свим скривеним, горким сузама.&qуот;

Као ученица у Варшави 1880-тих, Роза Луксембург је први пут дигла глас против неједнакости и људске патње.
2. „Капитализам је склон да обавије читаву планету... а опет не може да стоји сам за себе; потребни су му други економски медијуми као његово тло&qуот;

Студирала је за докторат из економије.
Докторка Луксембург тврдила је да је капитализам фундаментално нестабилан и склон кризама, и предвидела је неке од узрока који су довели до онога што данас називамо финансијском кризом из 2008. године.
3. „Социјализам или варваризам&qуот;

Чврсто је веровала да кад је капитализам у кризи, постоји једно веома просто решење - социјалистичко друштво увек је боље од хаоса и суровости за које је окривљавала разуздани капитализам.
4. „Само директна масовна акција може да доведе до промене!&qуот;

Докторка Луксембург је била присталица социјалистичке револуције и подстицала је људе да се издигну и преузму контролу над властитим животима.
5. „Слобода само за следбенике једне партије није никаква слобода. Слобода је увек и искључиво слобода за оне који мисле другачије.&qуот;

Али била је и демократа. Веровала је у слободу штампе и слободу окупљања, и по тим питањима се није слагала са Лењином.
6. „...да посеје смрт и разарање.&qуот;

Роза Луксембург је била жестоки противник империјализма.
7. „Рат је методично, организовано, масовно убиство&qуот;

Борила се против Првог светског рата - због чега је завршила у затвору - и веровала је да је генералима одговорним за њега требало да се суди за ратне злочине.
8. „Са сваком мувом коју неко безобзирно спљеска и згњечи, читавом свету дође крај&qуот;

Њено поштовање према животу протезало се и на животињско царство. Док је била у затвору, хранила је осе у ћелији од свог следовања џема.
9. Не користите изговоре и борите се да промените свет

Упркос томе што је била дискриминисана као жена, избеглица, Јеврејка и неко са физичким инвалидитетом, Роза Луксембург је постала цењена и успешна академска теоретичарка, новинарка и уредница - да не помињемо бескомпромисна социјалистичка револуционарка.
Све слике из Црвене Розе Кејт Еванс, и издању Версо букса, 2015.
Можда ће вас занимати и овај видео: Правнице које имају једну мисију - да ослободе затворенике у Нигерији
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.15.2022)
