Драга цимерко из породилишта
Буро 28.01.2022 | Ива Парађанин
Још свега неколико дана и проћи ће две године од мог порођаја.
Заведена једним паром великих предњих зубића и плавих очију у које тренутно стане читав универзум, све више романтизујем тај најрањивији и најосетљивији догађај који ме је задесио у животу. Трудим се да се флешеви сећања сведу на пасторални дезен уштиркане спаваћице, топли једноставан укус гриза који сам добила за први оброк и први додир коже о кожу два света, а једне планете. Како време пролази, у глави умањујем интезитет бола, који је био врашки и страха
