Истраживање: Грађани Србије препознају да су институције корумпиране и да демократије малтене нема

 Грађани Србије препознају да су институције у Србији корумпиране и да демократија у Србији функционише са проблемима, или је нема, закључак је данашње онлајн дискусије "Зашто је српска демократија покварена".

Истраживање Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) "Демократије у Србији нема, а није ни пожељна", показало је да највећи број грађана сматра да демократије у Србији нема, или да, уколико је има, функционише са проблемима, као и да институције не раде у интересу грађана.

Директор истраживања БЦБП Предраг Петровић казао је да грађани Србије добро дају "дијагнозу" демократије у Србији и да они виде да је Србија заробљена држава, у којој демократије нема.

Десетак процената грађана сматра да демократија постоји, док остали грађани сматрају да је или нема или да она функционише са озбиљним или неким мањим проблемима.

Он је казао да је на питање "да ли политичари раде у интересу грађана", свега десетак одсто испитаника одговорило потврдно, док две трећине грађана сматра да политичари организовани у интересне групе злоупотребљавају власт зарад остварења личних интереса.

Истраживање је показало да највећи број грађана мисли да политичари злоупотребљавају инструменте власти, пре свега владу, правосуђе, полицију, али и медије.

"Медији су високо на листи грађана да се налазе на листи злоупотребљених актера од стране политичара", навео је Петровић.

Према његовим речима, фокус група младих и запослених сматра да је Србија у стању у коме има институције, које, уместо да раде у служби грађана, раде у свом интересу, а стиче се и утисак да су државне институције врста "криминалних организација".

Петровић је оценио да је утисак да институције раде у интересу политичара и уског круга људи који се налазе уз политичаре, како је навео, страни и домаћи тајкуни.

Старији истраживач БЦБП Срђан Херцигоња изјавио је на дискусији да међу младима, у узрасту од 18 до 35 година, влада изузетно велико неповерење у институције.

"Од институција које су битне за функционисање једне парламентарне демократије, у оквиру система који Србија формално има, јесте да међу институцијама највеће поверење има председник Републике", навео је Херцигоња и додао да је тај проценат 49.

Са друге стране, велики број грађана нема поверења у председника државе што институцију председника чини поларизованом.

Додао је да 90 одсто грађана, према истраживању, оцењује да председник државе доноси највећи број одлука у држави.

Истраживање је показало да за излазак из стања "свеопште корупције и унапређења демократије" није за очекивати већи ангажман грађана, иако је већина испитаника то навела као неопходно.

Тек пет одсто испитаника намерава да се укључи у неку активистичку иницијативу, док је свега 20 одсто њих редовно или повремено учествовало у некој активистичкој акцији.

Према истраживању, испитаницима нису на врху листе приоритета активизам и смена власти путем демонстрација као начин изласка из постојећег стања,већ се у највећој мери залажу за лустрацију одговорних као и за формирање специјалног тужилаштва и полиције "састављеног од честитих људи".

Директор Београдског центра за безбедносну политику Игор Бандовић казао је у оквиру дискусије да се тај пројекат ради са партнерима на Косову и у Албанији, са циљем да се утврди колико су грађани информисани и како доживљавају поверење у инсталације, затим питање демократије и владавине права.

"Имамо, не само у Србији већ и на Балкану, у Европи, па чак и у свету, једну врсту кризе која има више лица", казао је и додао да је геополитика главни и доминантни правац у ком се креће светска политика.

Бандовић је навео да је аутентична криза нерешавање питања граница региона, укључујући питање државних граница.

(Бета, 31.01.2022)