Украјинска криза и Русија: Кина стала уз Путина - НАТО не треба да се шири на исток
У дугачком заједничком саопштењу две земље оптужује се НАТО да заступа идеологију Хладног рата .
Кина је подржала захтев Русије да НАТО алијанса престане са даљим ширењем на исток Европе.
У заједничком саопштењу издатом током посете председника Русије, Владимира Путина Пекингу где се данас отварају Зимске олимпијске игре (ЗОИ), истиче се и да Москва подржава кинески став о Тајвану и противи се независности тог острва.
Претходно су амерички званичници оптужили Русију да планира да исценира лажни украјински напад, како би могла да почне офанзиву на ту земљу.
Москва, наводно, спрема изузетно детаљан и сликовит видео снимак на којем се види напад на територију Русије или на заједницу људи која говори руски у источној Украјини.
Руске власти негирале су да постоји такав план, а Сједињене Америчке Државе нису објавиле доказе за оптужбе.
Већ неколико недеља на граници Украјине и Русије расту напетости због могућег сукоба.
Москва је распоредила око 100.000 војника уз границу, али из Кремља тврде да се ради само о вежбама, док Запад страхује од напада.
- Шта је НАТО и зашто му Русија не верује
- Зашто Немачка не шаље оружје Украјини
- Украјинска криза: Како изгледа живот у области Доњецка под контролом проруских побуњеника
О чему су разговарали Путин и Си?
Путин и кинески председник Си Ђинпинг разговарали су уочи церемоније отварања Зимских игара.
Из Кремља је саопштено рекао да су разговори двојице лидера били „веома срдачни&qуот; и конструктивни.
У дугачком заједничком саопштењу две земље оптужује се НАТО да заступа идеологију Хладног рата и истиче се забринутост због безбедносног пакта САД, Велике Британије и Аустралије.
Русија је саопштила да подржава политику Пекинга - Једна Кина, према којој Тајван отцепљена провинција која ће на крају поново бити део те државе.
Међутим, Тајван себе види као независну земљу, са сопственим уставом и демократски изабраним политичарима.
„Не постоје забрањене области сарадње&qуот; , наводи се у саопштењу која је објавио Кремљ.
Шта је саопштио Пентагон?
„Имамо информације да ће Руси вероватно желети да измисле изговор за напад&qуот;, рекао је Џон Кирби, портпарол Пентагона.
„Као део овог лажног напада, верујемо да би Русија направила веома сликовит пропагандни видео, у којем би били снимљени лешеви и глумце који би играли ожалошћене, а ту би биле и слике уништених локација&qуот;, рекао је он.
Али високи амерички званичници рекли су да је наводни снимак само једна од идеја које Русија има као могући изговор за почетак напада.
Додали су да су обавестили јавност о наводном плану како би покушали да одврате Русију од напада.
Дмитриј Песков, портпарол Кремља демантовао је наводе америчких званичника.
„Ово није прво обећање те врсте [да ће се објавити детаљи о руској провокацији]&qуот;, рекао је он.
„Нешто слично се говорило и раније, али од тога ништа није било.&qуот;
Русија је претходно осудила одлуку Америке да пошаље додатни контингент војника у Европу у знак подршке НАТО савезницима који се суочавају са могућношћу сукоба на украјинској граници.
Званична Москва саопштиле је да је то „деструктиван&qуот; потез који додатно доприноси стварању напетости и умањује шансе за проналажење политичког решења.
Одлуку о слању око 2.000 војника из Северне Каролине у Пољску и Немачку, донео је амерички председник Џозеф Бајден, а 1.000 војника који су већ у Немачкој биће пребачено у Румунију.
Пентагон је прошлог месеца ставио у приправност 8.500 војника ако буде потребно да буду распоређени по Европи.
Она се жестоко противи придруживању Украјине војном савезу НАТО-а предвођеном САД.
Криза је уследила осам година пошто је Русија анектирала украјинско јужно полуострво Крим и подржала крваву побуну у источном региону Донбаса.
Москва оптужује украјинску владу да није спровела међународни споразум о обнављању мира на истоку - где побуњеници које подржава Русија контролишу делове територије и где је најмање 14.000 људи убијено од 2014.
У овом тренутку је кључно да се Москва „повуче&qуот; и тако избегне „војну катастрофу&qуот;, поручио је британски премијер Борис Џонсон после састанка са украјинским председником Владимиром Зеленским у уторак.
Велика Британија и њени савезници ће увести санкције Русији „чим прва руска нога загази даље на украјинску територију&qуот;, додао је Џонсон.
Према речима премијера Британије, војска Украјине ће пружити „веома жесток отпор&qуот; у случају руске агресије, а његова земља „стоји раме уз раме са Украјином&qуот;.
Он је уочи сусрета са Зеленским рекао да је наредио оружаним снагама да се „припреме за распоређивање широм Европе следеће недеље, како би били у могућности да подрже НАТО савезнике на копну, на мору и у ваздуху&qуот;.
Зеленски је после састанка истакао да се радује потенцијалном повлачењу руских трупа, али да преговори две стране, који су у току, нису лаки.
„Нико не може да предвиди шта ће се догодити,&qуот; поручио је украјински председник.
Он је позвао западне савезнике да уведу санкције Москви, пошто сматра да је „боље деловати превентивно, него реаговати на последице&qуот; евентуалног напада руске војске.
Зеленски је раније критиковао одлуке Америке, Велике Британије и Аустралије да повуче породице дипломата из Украјине, назвавши то грешком.
„Шаљу се сигнали, па чак и од угледних државника, да ће ето већ сутра да почне рат.
„Ово је паника - колико ће то да кошта нашу државу&qуот;, запитао се председник Украјине.
Највећа претња за Украјину је „дестабилизација ситуације у Украјини&qуот;, додао је тада.
Америка и Велика Британија најавиле су раније и да ће увести санкције Русији ако нападне Украјину.
Званичници Русије и Америке претходно су се сукобили на седници Савета безбедности Уједињених нација, сазваној на захтев Вашингтона због украјинске кризе.
Линда Томас Гринфилд, америчка амбасадорка, рекла је да је руска мобилизација војске највећа у Европи у последњих неколико деценија.
Василиј Небенција, руски амбасадор, оптужио је Америку за стварање хистерије, као и за неприхватљиво мешање у послове Русије.
Начелник Генералштаба америчке војске, генерал Марк Мили, рекао је у суботу да оваква концентрација руских трупа није забележена још од Хладног рата и да би последице могле бити „застрашујуће&qуот;.
„Узимајући у обзир окупљене јединице - мобилне копнене снаге, артиљерија, балистичке ракете, ваздухопловство - ако се све то заједно употреби против Украјине, десиће се нешто веома озбиљно, што ће довести до значајног броја жртава&qуот;, рекао је Мили.
Претње Запада руском гасоводу
У четвртак су САД и европски савезници упозорили су да би могли да циљају кључни руски гасовод ако та земља нападне Украјину.
Портпарол америчког Стејт департмента рекао је да гасовод Северни ток 2 „неће напредовати&qуот; ако Русија нападне.
Контроверзни енергетски пројекат је дизајниран да удвостручи проток гаса и иде из Русије директно у Немачку испод Балтичког мора.
Он заобилази Украјину, која се за приход ослања на постојеће гасоводе и под претњом је руских снага.
Изградња гасовода од 1.225 километара трајала је пет година и коштао је око 11 милијарди долара.
Али још није почео да ради.
Немачки регулатори су у новембру саопштили да није у складу са немачким законом и суспендовали су његово одобрење.
- Меркел каже да Путин не сме да користи гасовод као оружје
- Северни ток 2 - компромис Америке са Немачком и уступак Москви
- Путин: Русофобија је први корак ка геноциду
Говорећи за телевизију НПР, портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс рекао је да ће његова земља радити са Немачком како би осигурала да пројекат не буде реализован ако Русија изврши инвазију.
„Желим да будем врло јасан: ако Русија на овај или онај начин изврши инвазију на Украјину, Северни ток 2 неће напредовати&qуот;, рекао је он.
Додао је додао да „неће улазити у детаље&qуот; како ће бити заустављен.
Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок је касније рекла немачком парламенту да западни савезници „раде на снажном пакету санкција, међу којима Северни ток 2&qуот;, обећавајући озбиљне последице по Русију ако нападне.
Изјава је уследила после твита Емили Хабер, немачке амбасадорке у САД, да „ништа није искључено, па ни Северни ток 2&qуот; ако Русија прекрши „суверенитет Украјине&qуот;.
Неке чланице НАТО-а, попут Данске, Шпаније, Француске и Холандије, већ планирају или разматрају слање борбених авиона и ратних бродова у источну Европу како би ојачали одбрану у региону.
У Хрватској, НАТО чланици, подељена су мишљења челника о учешћу хрватских војника у случају могуће ескалације сукоба.
„Повући ћемо све до задњег војника. Хрватска с тим нема ништа и нећу допустити да има&qуот;, рекао је хрватски председник и врховни заповедник Оружаних снага Зоран Милановић.
Раније је премијер Хрватске Андреј Пленковић најавио „јасну и одлучну&qуот; реакцију уколико Русија нападне Украјину.
Током викенда је у Украјину је стигло око 90 тона америчке „смртоносне помоћи&qуот;, а у пакету је и муниција за „браниоце на фронту&qуот;.
Кремљ је одговорио да НАТО види као безбедносну претњу и захтева правне гаранције да се алијанса неће ширити даље на исток, пре свега се то односи на Украјину.
Али Вашингтон каже да је у питању руска агресија, а не ширење НАТО-а.
У понедељак су Велика Британија и САД почеле да повлаче део особља и њихових породицама у амбасадама у Украјини, због, како се наводи, страха од руске инвазије.
Стејт департмент је саопштио да је амбасада остала отворена, али да би руска инвазија могла да се деси „у било ком тренутку&qуот;.
Британски званичници су рекли да није било конкретних претњи дипломатама те земље, али ће из Кијева бити повучена половина особља амбасаде.
Стејт департмент је такође упозорио америчке грађане да не путују у Украјину и Русију због растућих напетости.
„Постоје извештаји да Русија планира значајну војну акцију против Украјине&qуот;, наводи се у препоруци Стејт департмента.
Званичник Стејт департмента рекао је новинској агенцији АФП да уколико дође до руске инвазије, америчка влада „неће бити у позицији да евакуише америчке држављане у таквом случају&qуот;.
Тај потез Сједињених Држава део је низа мера предострожности које Стејт департмент примењује када америчке дипломате могу да буду у опасности, извештава ББЦ дописница Барбара Плет Ашер.
Да ли се Русија припрема да нападне Украјину:
Проруски побуњеници контролишу велике делове источне Украјине откако је избио сукоб између две земље пре скоро осам година.
Око 14.000 људи је убијено, а најмање два милиона је напустило домове у анектираним областима пре потписавања мировних споразума, који су више пута прекршени.
Руски председник Владимир Путин је упутио захтеве Западу за које каже да се тичу безбедности Русије, а један од главних је да се спречи придруживање Украјине НАТО-у.
Он жели да западни одбрамбени савез прекине војне активности и престане да шаље оружје у источну Европу, јер то види као директну претњу безбедности Русије.
„Јасно смо ставили до знања да је свако даље ширење НАТО-а на исток неприхватљиво&qуот;, рекао је Путин на конференцији за новинаре прошлог месеца.
Русија је заузела и анектирала полуострво Крим на југу Украјине 2014. пошто су Украјинци збацили тадашњег проруског председника.
Украјинска војска је од тада била у рату са побуњеницима које подржава Русија у областима на истоку у близини руских граница.
Шта жели Путин?
Руски председник дуго је тврдио да су САД прекршиле гаранцију коју су дале 1990. да се НАТО неће ширити даље на исток.
„Једноставно су нас преварили&qуот;, пожалио се он у децембру.
Различита су тумачења обећања која су пре 30 година дата тадашњем совјетском лидеру Михаилу Горбачову.
Од тада се неколико источноевропских земаља, које су некада биле под утицајем Совјетског Савеза, придружиле НАТО-у.
Неке од ових земаља, међу њима и оне на Балтику, граниче се са Русијом.
Русија тврди да ово проширење, као и присуство НАТО трупа и војне опреме у близини њених граница, представља директну претњу по безбедност.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 02.04.2022)
