Ukrajinska kriza, Rusija i NATO: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
Sukob ovde stoji u mestu još od 2014. godine, kad su separatisti, uz podršku Moskve, zauzeli delove regiona Donbasa.
Prva linija fronta u Istočnoj Ukrajini prekrivena je snegom, a velikokalibarska oružja uglavnom ćute. Ali snajperi su sastavni deo ove zimske bele nedođije.
Ukrajinski vojnici koji zaborave da pognu glavu u rovovima nalik onima iz Prvog svetskog rata rizikuju da ih pogodi metak u glavu.
Sukob ovde stoji u mestu još od 2014. godine, kad su separatisti, uz podršku Moskve, zauzeli delove regiona Donbasa.
Stradalo je najmanje 13.000 ljudi, i vojnika i civila.
Sada lideri sa Zapada upozoravaju na nešto mnogo gore - potpunu rusku invaziju Ukrajine.
Ako do nje zaista bude došlo, istočni front bi lako mogao da bude polazna tačka, sa pro-ruskim pobunjenicima koji utiru put.
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
- „Uzeću oružje i ići ću da se borim" - šta kažu Ukrajinci
Marija se trudi da se ne brine previše oko svega toga.
Ova dvadesetšestogodišnja ukrajinska vojnikinja, pričljiva i sitna, nalazi se u rovu, naoružana kalašnjikovim i savršenim manikirom.
Ona je pripadnica ukrajinske 56. pešadijske brigade.
(Vojska nas je zamolila da koristimo samo njeno ime, da bi sprečili prozivanje i vređanje na društvenim mrežama.)
„Trudim se da zaobiđem politiku i da ne gledam TV, i trudim se da se ne brinem previše", kaže Marija.
„Ali mi smo spremni. Prošli smo veliku obuku.
„Znam da neće biti kao vežba sa obuke, biće teško za svakoga. Ali naš moral je visok i nećemo uzmaći."
Marijina braća su takođe u vojsci.
Dvojica su služila u ukrajinskoj nacionalnoj gardi.
Njen najmlađi uskoro će se uputiti na front, kao tenkovski mitraljezac.
Kod kuće njeni roditelji penzioneri staraju se o njenom četvorogodišnjem sinu.
„Bilo je veoma teško ostaviti ga", kaže ona.
„Ali od šeste godine sanjam da budem u vojsci. Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde."
U blizini, jedan od njene braće po oružju seče drva sekirom.
Hladnoća je stalna pretnja, baš kao i separatisti na oko kilometar od njih.
Marija hoda kroz koloplet tunela do njenog novog doma, vojničkog ležaja pod zemljom.
Jarko obojeni dečji crteži okačeni su na zidove od blata.
„Poslati su nam iz različitih škola, u znak zahvalnosti", kaže ona.
„Diže nam moral."
Marijin rat vodi se za budućnost njene domovine, ali moglo bi mnogo toga više da visi o koncu od sudbine Ukrajine.
Rusija povlači borbene linije u novom Hladnom ratu.
Trenutno je problem budući oblik NATO-a, kao i uspostavljeni bezbednosni poredak u Evropi.
Američki predsednik Džozef Bajden upozorio je na „daleku mogućnost" da Rusija izvrši invaziju u februaru i time „promeni čitav svet".
Britanski premijer Boris Džonson podsetio je na užase iz Čečenije i Bosne.
Ali sve veća zabrinutost u svetu nije u skladu sa onim što možete da čujete od nekih Ukrajinaca.
„Ne verujem da će Rusi doći", kaže socijalna radnica sa istoka, koja nije želela da nam saopšti ime.
„Verujem svojim očima i ušima. Ovde je zapravo tiše sada nego što je bilo prošlog meseca. Ovo je samo rat informacijama."
Refren „nema tu šta da se vidi" redovno ponavlja i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Ali neki ovde se ipak plaše.
„Svaki put kad čujem neku buku, moje srce počne da tuče kao ludo", kaže Ljudmila Momot, 64-godišnja prabaka sa zlatnim prednjim zubom.
Momot zna vrlo dobro šta Moskva i njeni saveznici mogu da urade.
Njen dom poslednjih 30 godina, u selu Nevilske, razoren je prošlog novembra u granatiranju separatista.
Ona se vratila u Nevilske, sada napušteno selo, da nam pokaže ruševine.
„Ovo je rana koja se neće zalečiti do kraja mog života", kaže ona kroz suze, bacajući poglede ka zjapećoj rupi gde su joj nekada bila ulazna vrata.
„Morala sam da ispužem iz ruševina u spavaćici. Stopala su mi bila krvava.
„U osmoj smo godini rata, koliko će dugo još naša patnja da traje?".
Pitao sam penzionisani mlekaricu da li bi volela nešto da poruči predsedniku Putinu.
„Dogovorite mir", kaže ona.
„Postignite sporazum. Vi ste svi odrasli ljudi, učeni ljudi. Dogovorite mir da bi ljudi mogli da žive slobodno, bez suza i patnje."
U savremenoj verziji rata i mira, krajnji cilj ruskog lidera ostaje nejasan.
Da li je nagomilao 100.000 vojnika duž ukrajinske granice da bi iznudio ustupke od NATO-a - čitaj Sjedinjenih Američkih Država - ili da bi zauzeo još jedno parče teritorije?
Jedan mogući scenario je svedeni upad, sa snagama poslatim samo u istočnu Ukrajinu.
Kremlj bi ih najverovatnije predstavio kao „mirotvorce", koji štite vlasnike ruskih pasoša.
Moskva je u poslednje vreme bila zauzeta izdavanjem stotina hiljada pasoša na teritoriji koju drže separatisti.
Ukrajinske trupe insistiraju da ako Rusi budu došli, neće im biti lako kao kada su anektirali Krim 2014. godine.
„Bolje smo pripremljeni ovaj put", kaže Aljona, vojnikinja raspoređena na istoku.
„Sumnjam da će Rusi izvršiti invaziju. Oni žele da stvore paniku i koriste to kao polugu u pregovorima", kaže ona.
Čak i ako ne bude bilo kopnene invazije - a Moskva insistira da je neće biti - šteta je već načinjena.
Međunarodni hor izražavanja zabrinutosti zbog moguće invazije destabilizuje ovu ogromnu zemlju koja liči na Zapad.
Putin je već ostvario pobedu, bez ijednog ispaljenog metka, oslabivši susednu zemlju koju želi za sebe i prisilivši međunarodnu zajednicu da pažljivo prati svaku njegovu reč.
Ali mnogi zapadni lideri se plaše da mu to neće biti dovoljno.
Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 02.04.2022)
