Понош и деца Југославије
Данас 05.02.2022 | Теофил Панчић

Васпитаван сам да не завирујем људима у кревет, лонац и буђелар.
С ким се мешкоље у постељи, шта им се крчка на шпорету и чега имају и колико у шлајпику (ако нема разложне сумње да су то украли), није моја ствар, а није ни јавна ствар. У новчанику, рецимо, осим пара, људи носе и лична документа. Ни она ме не занимају, пошто нисам службено лице па да некога легитимишем, а ни шпицл-волонтер па да се за то воајерски интересујем. Њушкање по туђим животима, пословима и стварима, та у основи сокачарска, трачерска делатност,












