Србија, птице и природа: Како су заштићене птице страдале у Банату и зашто би штета могла да буде „катастрофална"

Давид Кутлача, мештанин села Сутјеска у близини Зрењанина, често шета обалама реке Тамиш и оближњих рибњака у близини његове куће - за њега и све оне који живе у околини, ово је место одмор, риболов, рекреацију, али и посматрање великог броја ретких птица.

И пре седам дана Кутлача је пролазио туда, чуо је пуцње, али га нису изненадили - навикао је да мештани и радници у рибњацима петардама и пуцањем из пушака плаше птице како би заштитили рибу, каже он за ББЦ на српском.

Између тока Тамиша и рибњака „Сутјеска&qуот; живе бројни мишари, чапље, велики вранци (познати и као корморани) и друге ретке, заштићене и строго заштићене пернате врсте, али их од ове недеље има их неколико десетина мање.

Из Инспекције за заштиту природе и рибљег фонда у Секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине Војводине у понедељак су реаговали на пријаве и тамо пронашли 48 лешева заштићених и строго заштићених птица, потврдио је начелник Немања Ивановић за ББЦ на српском.

„На основу онога што смо затекли и снимили на терену, претпостављамо да птице нису угинуле, већ да је их је неко убијао из ловачке пушке - али, то још није званично, јер чекамо резултате обдукције&qуот;, додаје Ивановић.

Између 120.000 и 170.000 јединки дивљих птица у Србији незаконито страда сваке године, према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Птице у Сутјесци „убијане без икакве селекције&qуот; и да би штета за популацију ових заштићених врста могла бити „катастрофална&qуот;, истиче Слободан Кнежевић из овог друштва.

• Помор рибе у реци Колубари - нове жртве „људске бахатости&qуот;
• Повратак истребљеног дабра: Харизматични зубоња се вратио и раширио по Србији
• Храбри лет орлова од Србије до Африке – како су Вид и Огњенка раширили крила

'Дело неодговорног и необразованог лица'

Када су после пријаве службеници Инспекције за заштиту природе и рибљег фонда у Зрењанину стигли у Сутјеску у понедељак ујутру, дочекала их је суморна слика - више десетина мртвих птица лежало је на обалама реке Тамиш.

„Неки су били стари два или три дана, а неки до два или три месеца, због чега претпостављамо да се одстрел није догодио у једном дану, већ је трајао неко време&qуот;, објашњава начелник испекције, Немања Ивановић.

Орнитолози, биолози специјализовани за проучавање птица, утврдили су да птице нису умрле природном смрћу пошто није било карактеристичног грчења до којег долази у тим случајевима, додаје он.

„Ово је дело неке неодговорне и необразоване особе - ако је донекле могуће разумети мотиве за одстрел корморана, који могу да наруше рибљи фонд, за чапље или мишаре нема никакве логике, пошто те птице не једу рибу&qуот;, закључује Ивановић.

Укупно 35 врста птица спада у заштићене дивље животињске врсте у Србији, наводи се на сајту Завода за заштиту природе.

Међу строго заштићене врсте спада и 307 птица, прописано је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.

Да су птице страдале од руке човека сматра и Слободан Кнежевић, који каже да оне „нису могле да страдају од других животиња, јер животиње не лове из забаве, већ поједу плен када га улове&qуот;.

„Претпостављамо да је ово урађено због колоније великог вранца кога има на другој обали Тамиша - ове птице се хране рибом из река и рибњака&qуот;, објашњава овај стручњак за птице.

Из овог друштва истичу да су пронашли и остатке патрона за пушке које би могле бити доказ да су птице устрељене.

Из инспекције нису потврдили за ББЦ на српском да су пронашли овакве трагове, али у лешевима животиња пронађени су комади сачме који указују на одстрел.

Није било ни трагова људског деловања на обалама, па је „највероватније&qуот; да је неко из чамца утицао на страдање ретких врста птица у овом делу Баната, истиче начелник инспекције Немања Ивановић.

Заштита животињских врста у Србији је регулисана Законом о заштити природе, а ова земља је потписница Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (ЦИТЕС) од 2001. године којом се контолише промет дивљих врста.

Каква је штета за животиње, а каква за људе?

Док из инспекције наводе да је страдало 48 јединки, међу којима има мишара, белих и сивих чапљи и корморана, из Друштва за заштиту и проучавање птица кажу да су затекли 64 леша животиња - 34 мишара, 21 бела чапља и два велика вранца, између осталих.

Ову разлика у бројкама можда је последица тога што су активисти друштва дан раније били на терену, па постоји могућност да је неке лешеве током ноћи „однела вода или су лисице, шакали, дивље свиње или пси луталице појели неке од лешева&qуот;, сматра Слободан Кнежевић.

Иако неколико десетина јединки не мора деловати као значајан губитак за популацију једне врсте, код оних строго заштићених та бројка може да направи разлику између опстанка и изумирања, додаје он.

Годишње се у Војводини гнезди између 920 и 1.100 парова мишара, наводи се у књизи „Птице Србије - процена величине популације и трендова гнездарица 2008 - 2013.&qуот;

Птице грабљивице су изузетно угрожене узнемиравањем, криволовом, страдањем од судара са електричном инфраструктуром или тровањем од употребе пестицида - из тог разлога су строго заштићене, каже Кнежевић

„Оне су на врху ланца исхране и јако је штетно да константно губимо врхове пирамида исхране сталним уништавањем ових врста.

„Уместо да их чувамо, пољопривредници морају да користе пестициде против глодара - то је и скупље и нездравије решење&qуот;, оцењује овај љубитељ птица.

Погледајте видео: Како је рибар Моца спасао орлове белорепане на Тиси

У групи гнездећих популација птица, у статусу регионално ишчезлих је 14 врста, 15 је критично угрожених, и по 22 угрожене и рањиве групе, наводи се у Црвеној књизи птица, коју је издао Завод за заштиту природе 2018.

Међу негнездећим популацијама, једна врста је ишчезла, постоји четири критично угрожене врсте, 14 угрожених и 17 рањивих, додаје се.

Штету не осећају само животиње, већ почиње да утиче и на животе мештана.

Становници Сутјеске се већ суочавају са проблемима због смањеног броја птица на овом подручју, посебно они који се баве пољопривредом, каже Давид Кутлача, 34-годишњи трговац из Сутјеске.

„Лоше је што се убијају птице, пореметио се цео екосистем.

„Много мештана има њиве на Тамишу, где има највише птица - жале се већ последњих неколико година да ускоро неће моћи да се одбране од глодара&qуот;, каже он.

• Пчеле побиле угрожене пингвине у Јужној Африци
• Руска влада не штеди у борби против врана
• Зашто се одане птице албатроси све више „разводе&qуот;

Шта даље?

Штета делује „поприлично велика&qуот;, али се очекује да до коначне процене орнитолога покрајинског Завода за заштиту природе прође још „доста времена и много теренског истраживања&qуот;, истиче начелник инспекције Ивановић.

Случај је прослеђен јавном тужиоцу, пошто инспекција нема овлашћења да спроведе опсежнију истрагу, додаје он

Из Друштва за заштиту и проучавање птица сматрају да је важно пронаћи кривце како би се спречили даљи помори ових животиња које су кључне и за опстанак човека.

„Без мишара, велике беле чапље или вранца не можемо ни ми да преживимо - ако бринемо о њиховом животу, то значи да бринемо и о свом.

„Ако оне успеју да поред нас преживе, онда има наде и за нас, а ако не успеју, ни нама се ништа добро не пише&qуот;, закључио је Слободан Кнежевић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.18.2022)