Otvorena vrata zatvorenog društva: Psiho-sado-mazo optimizam u kritici radikalnog individualizma
RTS 24.02.2022
Rat, kao onaj iz kojeg je 1943. Sartr izveo svoje „Zatvoreno društvo", uvek je sticaj vanrednih okolnosti. Rat je epitom dezintegracije, ali to kompenzuje obećanjem katarze na svom kraju. Godine koje je pojeo kovid su normalne godine, šta god ko mislio. Predstava Martina Kušeja po Sartru u Burgteatru zato nije kovid-komad o atomizaciji društva niti o radikalnom individualizmu, već o njegovom nadilaženju kroz solidarnost. To nije komad pesimizma, već optimizma. Istina psiho-sado-mazo optimizma, ali sve je
Odkad je preuzeo bečki Burgteatar, Martin Kušej nije uvek bio srećne ruke ni kao intendant ni kao režiser u vlastitoj kući. Posle Sartrovog „Zatvorenog društva" premijerno odigranog prošlog vikenda, Kušej se vratio u velikom stilu. Pred posetiocima se dva sata odvija veliki teatar na velikoj sceni u maloj komornoj priči o paklu, grehu i još jednoj peripetiji pre konačnog zaborava. Pakao, to su drugi - zato je dobro kad su društva mala. Sartrovi mrtvi su vrlo živi.
