Klimatske promene: Posledice globalnog zagrevanja ne možemo da popravimo - izveštaj UN

Mnogobrojne posledice globalnog zagrevanja nije moguće sanirati, navodi se u najnovijoj proceni Ujedinjenih nacija.

Ipak, autori poslednjeg izveštaja navode da postoje načini kako da se izbegne najgori scenario.

Međuvladin panel o klimatskim promenama ističe da će ljudi i priroda biti na granici mogućnosti da se prilagode.

Ovo telo osnovano je 1988. godine na inicijativu Ujedinjenih nacija (UN), Svetske meteorološke organizacije i UN Programa za okolinu kako bi se procenjivao rizik od klimatskih promena.

Čak 40 procenata svetskog stanovništva je u „visokom riziku" usled klimatskih promena, pokazuje izveštaj.

Jedina nada je da se nivo porasta temperature zadrži ispod 1,5 stepeni Celzijusa, što bi smanjilo procenjene gubitke.

• Prethodnih sedam godina najtoplije u istoriji, pokazuju podaci EU
• Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
• Zagrevanje sveta - duplo više vrelih dana sa temperaturom iznad 50 stepeni

Samo četiri meseca posle samita COP26 u Glazgovu, na kome su se svetski lideri obavezali na brzu akciju u vezi sa klimatskim promenama, izveštaj UN pokazuje težinu i obim zadatka.

„Naš izveštaj jasno ukazuje da neka mesta na kojima ljudi žive i rade mogu da nestanu.

„Da ekosistemi i vrste koje znamo, koje su važne za naše kulture, možda više neće postojati", rekla je profesorka Debra Roberts, kopredsedavajuća Međuvladinim panelom.

„Ovo je ključni trenutak. Naš izveštaj ukazuje da je ovo vreme za akciju ukoliko želimo da ublažimo posledice klimatskih promena"

Ovo je drugi od tri izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

Avgusta 2021, prvi izveštaj ukazao je na uticaj koji su ljudi imali na klimu.

Ovaj novi izveštaj prikazuje uzroke, uticaje i rešenja za klimatske promene.

Poslednji izveštaj najobuhvatnije pokazuje kako globalno zagrevanje utiče na sva živa bića na Zemlji.

Izveštaj prikazuje posledica koje su već vidljive, kao što je sve veći broj ljudi koji umiru od vrućine.

Međutim, autori izveštaja navode da postoji prostor kako bi se izbegao najgori scenario.

„U izveštaju jasno stoji da stanje jeste loše, ali da budućnost zavisi od nas, ne od klime", navodi Helena Adams, glavna autorka izveštaja Kings koledža u Londonu.

Ekstremni vremenski uslovi koji su povezani sa promenom klime, poput poplava i toplotnih talasa, pogađaju ljude i druge vrste teže nego što su prethodne procene pokazale.

• Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama
• Da li klimatske promene smanjuju životinje

Nova studija pokazuje da ovi uticaji već prevazilaze mogućnost mnogih ljudi da se s njom nose.

Iako su svi pogođeni klimatskim promenama, neki su pogođeni više.

Ovo umnogome zavisi gde žive.

Između 2010. i 2020. godine, 15 puta više ljudi je umrlo od poplava, suša i oluja u veoma ranjivim regionima, poput delova Afrike, Južne Azije i Centralne i Južne Amerike, nego u drugim delovima sveta.

Priroda već pokazuje strašne posledice dosadašnjeg globalnog zagrevanja.

Koralni grebeni blede i suše se usled povećanja temperature, kao i stabla drveća.

Izveštaj pokazuje i razmere posledica usled globalnog zagrevanja sa 1,1 na 1,5 stepeni Celzijusovih,

Kontinuirano i ubrzano podizanje nivoa mora sve će više pogađati naselja na obalama što ih dovodi u rizik od „potopljenja i nestanka".

Međuvladin panel očekuje da će još milijardu ljudi biti u opasnosti od klimatskih opasnosti na obali u narednih nekoliko decenija.

Ukoliko temperatura poraste između 1,7 i 1,8 stepeni iznad nivoa iz 1850-ih, u izveštaju se navodi da bi polovina ljudskog stanovništva mogla biti ugrožena usled toplote i vlage.

Komentarišući sažetak izveštaja, generalni sekretar UN Antonio Gutereš opisao ga je kao „atlas ljudske patnje".

On ne sumnja ko su krivci za klimatske promene.

„Činjenice su nepobitne.

„Najveći svetski zagađivači su krivi za uništavanje naše jedine planete", rekao je on.

Zdravlje je sve veća briga

Bolesti će se verovatno brže širiti u narednim decenijama, kažu autori izveštaja.

Postoji poseban rizik da će klimatske promene olakšati širenje denga groznice, koju prenose komarci, na milijarde ljudi do kraja ovog veka.

Pored posledica na fizičko, klimatske promene mogu imati i na mentalno zdravlje.

Stres, traume usled ekstremnih vremenskih uslova, kao i gubitak sredstava za život može uticati na mentalno zdravlje ljudi.

Sa druge strane, neki istraživači navode da bi prelazak iznad 1,5 stepeni u kratkom periodu bio prihvatljiv ako bi se temperature spustile ispod nivoa ubrzo posle toga.

Međutim, ovaj izveštaj navodi da postoji opasnost sa ovakvim pristupom.

„U svakom prekoračenju temperature postoji sve veći rizik od kritičnih tačaka za povratak

„Kao što je odmrzavanje permafrosta", rekla je Linda Šnajder sa Instituta Hajnrih Bol, koja je bila posmatračica na diskusijama Međuvladinog panela.

„To bi otežalo da se globalno zagrevanje smanji ispod 1,5 stepeni".

Permafrost je zona večitog snega i leda na Zemljinim polovima i velikim visinama.

Pretnja zagrevanja po organizme

• Polovina živih organizama seli se u više krajeve ili ka polovima, procenjuje se u ovom izveštaju
• Dok će se do 14 procenata vrsta verovatno suočiti sa veoma visokim rizikom od izumiranja ako se svet zagreje za 1.5 stepen, 29 odsto vrsta je pod pretnjom pri globalnom zagrevanju od tri stepena
• Za organizme koji žive u oblastima ugroženih biodiverziteta, rizik od izumiranja udvostručiti kako zagrevanje raste ka dva stepena, a desetostruko porasti ako pređe tri stepena Celzijusa

Tehnološke inovacije poput odbijanja sunčevih zraka ili uklanjanja ugljen-dioksida iz vazduha mogli bi da pogoršaju stvari, navodi se u izveštaju.

Sažetak za kreatore politike stavlja veliki fokus na „razvoj otporan na klimu".

Takav način bi pomogao u izgradnji snage za suočavanje sa klimatskim promenama u svakom društvu.

„Ako ne radimo na poboljšanju zdravstva, obrazovanja, ne podstičemo privredni rast i nejednakost ostaje veliki problem.

„Živećemo u svetu u kome će klimatske promene imati veliki uticaj", navodi profesor Brajan O'Nil, iz Nacionalne laboratorije Pacifik severozapad u SAD.

„Nasuprot tome, ako utičemo na poboljšanje obrazovanja i zdravstva, smanjenju siromaštvu,

„Ako se klimatske promene nametnu kao tema tom društvu, rizik će biti mnogo manji."

Pogledajte video - da li drveće pamti

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.28.2022)