Петровић: Србија је могла спремније да дочека нову кризу

Фискална политика Србија током кризе изазване пандемијом корона вируса имала је озбиљне пропусте и то земљу сада доводи у неизвеснију ситуацију пред наилазак нове кризе, указао је данас Председник Фискалног савета Павле Петровић.

Он је на Копаоник бизнис форуму рекао да је Србија током пандемије у 2020. и 2021. години потрошила 55 одсто више средстава од земаља централне и источне  Европе (ЦИЕ), неселективно делећи помоћ пре свега грађанима, али и привреди.

Кризе, по речима Петровича, долазе чешће него што је очекивано, а како је Србија успела пре пандемије корона вируса да обезбеди низак буџетски дефицит и јавни дуг могла је да на ту кризу одговори адекватно, али је фискална политика током здравствене кризе имала и озбиљне пропусте.

"Одговор на кризу је био претеран и економски неоправдан у смислу трошења средстава и то нас сада доводи у неизвеснију ситуацију пред наилазак нове кризе. Потрошили смо 55 одсто више средстава за помоћ грађанима и привреди у односу на земље ЦИЕ", рекао је Петровић у уводном излагању "Фискални ризици Србије на поцетку нове глобалне неизвесности".

Додао је да је новац дељен неселективно грађанима и привреди, а истовремено у нову кризу се улази са нереформисаним јавним предузећима, а да су за кризу која долази релевантна јавна предузећа из сектора енергетике Електропривреда Србије (ЕПС ) и Србијагас.Србији је, како је рекао, неопходно веће складиште гаса, од 2011. године до данас је завршена само прва фаза изградње Банатског двора, а на то се крајем 2021. надовезао оперативни проблем јер је Банатски Двор недовољно напуњен дочекао грејну сезону.

Држава Србијагасу обезбеђује, према његовим речима, разлику између високих набавних и замрзнутих продајних цена гаса, а пад производње у ЕПС-у је главни кривац пражњена тог складишта јер је до децембра 2021. повукао скоро трећину више гаса него обично.

Истакао је да су у ЕПС -у бројни структурни проблеми: нема правих реформи, ниске инвестиције, постоји вишак запослених, а њихова структура неповољна, слаба контрола зарада, спајање са губиташима, губици и крађе струје, ниска цена, јавне набавке...

Лоше управљање ЕПС-ом је, према његовим речима, довело до ескалације проблема крајем 2021. године када је производња струје у термоелектранама најмања у последњих десет година.

"Пад производње струје надомешћиван је увозом по рекордним ценама због енергетске кризе, па је од октобра 2021. до марта 2022. за набавку струје потребно 500-600 милиона евра. То је финансирао ЕПС кредитима од преко 300 милиона евра, а неизвесно је хоће ли на крају нешто пасти на буџет", рекао је Петровић.

Истакао је да је потребна "свеобухватна структурна реформа ЕПС-а која се одлаже већ осам година, а не козметичке промене као што су корпоративизација на папиру, статусне промене, попис имовине".Србија је током здравстеве кризе у 2020 и 2021. години, према његовим речима, потрошила 3,7 процентних поена бруто домаћег производа (БДП), за здравство скоро дупло више од земаља ЦИЕ, што је с једне стране оправдано, али с друге показује да је Србија у кризу ушла са недовољним капацитетима што је резултат дугогодишњег ниског инвестирања у здравствене капацитете, а да је било проблема и са особљем и платама.

Он је рекао да је у Европи за помоћ грађанима и привреди дато око 4,2 одсто БДП, а у Србији слично, око 4,8 одсто, али да постоји значајна разлика јер је Србија готово 95 одсто средстава дала неселективно, а у ЦИЕ тај неселективан удео је био испод 30 одсто.

Највећа неселективност се, како је рекао, огледала у исплатама грађанима, у 2020. и 2021. години дата је чак 1,4 милијарде евра неселективне помоћи и ако се се дода оно што се планира да се исплати у 2022. години то ће бити скоро две милијарде евра.  

Због неселективне исплате јавни дуг је према његовим речима од краја 2019. повећан за чак шест милијарди евра, а могао је да буде мањи бар за трећину.

"Неселективно је дељен новац грађанима (из задуживања) уместо само угроженима у складу са започетом реформом социјалне политике и социјалним картама", рекао је Петровић.

Додао је да су одложене реформе и да се изузетно лоше управљало јавним предузећима Србијагас и ЕПС, чиме је непотребно повећана рањивост домаће економије у тренутку кад започињу нове кризе, рат у Украјини, висока и растућа глобална инфлација и енергетска криза.

Земље ЦИЕ, су према његовим речима, током 2020. и 2021. у просеку дале четири пута мање за помоћ грађанима и привреди од Србије, а помоћ су углавном усмеравале на најугроженије категорије становништва.

"На крају 2019. дуг опште државе био је 24,4 милијарде евра, а на крају 2021.године 30,5 милијарди евра, што је раст од 25 одсто у само две године. Повећање задужења од шест милијарди евра првенствено је последица антикризних мера од око пет милијарди евра 2020. и 2021. години", рекао је Петровић.

Додао је да су мере помоћи биле рационалније да је помоћ могла бити мања за две до 2,5 милијарди евра.

Истакао је да учешће дуга у БДП-у није толико порасло, повећан је са 52,8 на 57,1 одсто јер га је ублажио реални раст БДП-а, кумулативно 6,5 одсто у 2020. и 2021. али и релативно снажна, реална апресијација динара.

"Да је динар депресирао као валуте других земаља ЦИЕ, јавни дуг би био око 60 одсто БДП-а", рекао је Петровић и додао да је опасно ослањање на, дефакто, фиксиран курс.

Он је рекао да би рат у Украјини могао да појача притисак на курс динара и да Србија има велику спољну неравнотежу, јер је текући дефицит платног биланса знатно већи него у ЦИЕ, у 2021. био 4,4 одсто БДП-а у односу на 1,8 одсто.

Јак прилив страних директних инвестиција је, према његовим речима, до сада чувао динар, а велике девизне резерве могу да бране курс, али је пораст дуга у претходне две године непотребно ограничио раположиве механизме економске политике у новој кризи.

Оценио је да је висока инфлација озбиљан социјални проблем, међугодишњи раст цена је био 8,2 одсто, а у јануару 0,8 одсто, што је око десет одсто и то без уобичајеног усклађивања дела акциза, и за време замрзнуте цене неких основних производа.

"Највише је поскупела храна и енергенти, за шта најсиромашнији издвајају већи део својих прихода и за њих је инфлација већ сада изнад 10 одсто, а биће вероватно и још већа", рекао је Петровић.

Фискална политика, према његовим речима, требало би да утиче на кочење инфлације, односно требало би да се смањује текућа јавна потрошња, а најугроженијим грађанима помогне.

(Бета, 06.03.2022)