Русија, Украјина и психологија: Како нам је рат стигао у џепове - и колико то утиче на психу

Душица Николић из Београда има 74 године и рат у Украјини је прилично плаши.

„Три рата су ме научила да морамо да се припремимо за најгоре&qуот;, каже Николић за ББЦ.

Марио Бућић, такође из Београда, додаје да је због ситуације у Украјини морао „супрузи да забрани вести, јер се много узнемирила&qуот;.

„Рођак јој је погинуо током рата на Косову, а она је избегла оданде&qуот;, наводи кратко.

Сирене за ваздушну узбуну, разорене зграде и велики број избеглица - призори руске инвазије на Украјину свакодневно шокирају свет.

Вести се с посебном пажњом прате на подручју земаља бивше Југославије, у којима се многи и даље живо сећају крвавог распада земље током 1990-их.

Украјинска криза на Западу изазива стрепњу и нагађање, док људи на Балкану „због ратова деведесетих конкретно знају шта би све могло да се догоди&qуот;, сматра Сандра Бијелац, психотерапеуткиња Института за онкологију и радиологију Србије.

„Они добро знају шта су рат, санкције и немаштина, тако да се код неких јавља страх да ће се поновити све што смо већ преживели&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Повремени мањак брашна у продавницама и гужве на бензинским пумпама само су неки од призора из градова широм региона, изазваних дешавањима у Украјини.

• Зашто је Русија напала Украјину и шта Путин хоће
• Пет сценарија за завршетак рата у Украјини
• Изненађујуће позитивне стране нерасположења

У овом тренутку је нормално осећати се узнемирено, каже Бјелац, јер „постоји неизвесност и немогућност планирања и осмишљавања будућих корака, као и страх од основне животне угрожености за себе и породицу&qуот;.

Због тога људи опсесивно гледају вести и бораве на друштвеним мрежама, мислећи да ће тиме да обезбеде мир, а само чине да им буде још горе, сматра Бијелац.

„Једини начин да се превазиђу кризне ситуације је што нормалније живети - дакле као и пре почетка рата, уз нормалну дозу информисаности, да не буде баш као да смо пали са Марса.&qуот;

Вероватно би било лакше придржавати се овог савета да нам рат, захваљујући интернету и паметним телефонима, није стигао и у џепове.

Звона, нотификације, слике и снимци непрекидно подсећају да људи, не баш ни толико далеко од Балкана, страдају.

Али у оваквим временима страда и истина, сматра Далибор Петровић, социолог који се бави дигиталном сфером.

„У току је и рат информацијама, и треба бити опрезан (када је реч о било чему са мрежа)&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

• Рат у Украјини букти, али и лажне вести, фотографије и снимци
• Руска инвазија на Украјину: Шире се лажне фотографије и снимци
• „Гранатирају мој град, али моја мама у Русији ми не верује“

---

Како се изборити са анксиозношћу коју изазивају вести:

---

Изазови

Бућићева жена је пристала да мање прати вести, али је тражила да породица направи залихе уља, брашна и шећера.

„И со, каже да је со најважнија&qуот;, истиче педесетогодишњи Бућић.

„Купио сам и неколико кутија лекова за родитеље, да се не би успаничили - стари су и много више брину о здрављу од нас&qуот;, додаје.

Душица за то време само планира да повећа залихе брашна.

„Деца и унуци ме грде, али ја увек имам залихе, а сад ћу да их повећам - уместо пет кила, биће десет... Нећу да се кајем после&qуот;, наводи она.

„Знам да није довољно за дуже време, али што је сигурно, сигурно.&qуот;

• Хоће ли се рат у Украјини прелити широм Европе - одговори на питања читалаца
• Шта би се десило да је бомба директно погодила нуклеарну електрану - одговори на питања читалаца
• Мали водич кроз руски нуклеарни арсенал - колико оружја има и чему оно служи

Бијелац наводи да постоји разлика у реакцији на украјинску кризу овде и на Западу.

„Радим онлајн са нашим људима који су у Немачкој и Италији и они кажу да су народи тамо много уплашенији и узнемиренији од људи са ових простора&qуот;, каже.

И један и други страх, се додаје, своде на исто - губитак контроле и страх од непознатог, чега је било и почетком епидемије корона вируса.

„Нису узнемирени само они који успевају да се у потпуности искључе из свега, што је веома мали број људи, али и то ескалира&qуот;, истиче.

Неки од њених пацијената, на пример, кажу јој и да по седам дана нису на друштвеним мрежама, не читају вести, а онда осми дан добију панични напад.

„Не постоји могућност да се потпуно искључимо из читаве ситуације&qуот;, каже Бијелац.

Како да вам буде лакше

Бијелац каже да у овој ситуацији важи све исто као и током пандемије ковида-19.

„Што мања изложеност вестима које не можемо да контролишемо&qуот;, наводи.

Оно што можемо да контролишемо су наше окружење и наш микро свет, објашњава Бијелац.

„Треба га осмислити тако да у њему буде што мање продора лоших вести&qуот;, каже она.

У пракси, то значи довољну информисаност о ономе што се дешава, али и бављење оним стварима које нас испуњавају.

„Дакле, породица, пријатељи, личне активности, посао... За све друго што се дешава у свету сви можемо само да седимо и чекамо - не можемо ништа, баш ништа.&qуот;

• Пет савета за самопомоћ од пре 400 година који вреде и данас
• Хепихондри: „Морамо престати да будемо опседнути срећом“
• Три начина да будете рационалнији ове године
• Зашто је неким људима тешко да уживају у слободном времену

Стручњаци такође подсећају на „основне савете&qуот; који увек могу да помогну - добро једите, изађите напоље, оставите телефон, повежите се са људима и одморите се.

Алекс Бушил из британске хуманитарне организације Ум (Минд), која се бави менталним здравље, указује на процес у два корака.

Први је уклонити из свог окружења окидаче и вежбање „свесности&qуот;.

„Идите негде где можете да будете у овом тренутку, било да је то спорт или шетање пса.&qуот;

Други корак је концентрација на самодисциплину - увођење реда у свакодневни живот.

„Направите простор за паузу за ручак или спорт уторком, али будите сигурни да ћете то заиста и урадити&qуот;, каже.

Из организације Ум дају и једноставне савете - пратите вести и друштвене мреже само у одређено доба дана, на ограничено време, а затим нек уследи опуштајућа активност.

Искључите телефон ноћу и контролишите количину медија које конзумирате.

Бушил препоручује и да треба бити свестан одакле информације стижу - ослањајте се на поуздане изворе вести и чињенице, не спекулације.

---

Погледајте видео: Како изабрати психотерапеута

---

Шта се дешава на интернету?

Међутим, нимало није лако разазнати шта су чињенице, а шта спекулације када је реч о рату у Украјини.

Букти рат, али и количина лажних снимака, фотографија и дезинформација, а друштвене мреже потпуно су преплављене садржајем.

Тако је, на пример, српски глумац Ненад Окановић на Твитеру постао „украјински војник који је уништио мост у Харкову и херојски умро&qуот;, у шта су многи у свету поверовали.

• Како је српски глумац на друштвеним мрежама постао украјински ратни херој
• Русија блокирала приступ ББЦ-ју на руском и још неколико медија
• Украјина и Русија: Праћење рата на руској телевизији - потпуно друга прича

Социолог Далибор Петровић каже да током рата у Украјини можемо да видимо „пуну снагу и моћ информација и дезинформација&qуот;.

„Чињеница да користимо интернет нажалост не значи да смо боље информисани, као што многи мисле&qуот;, наводи.

То је погрешан утисак, јер информације навиру са свих страна, а „у ствари су људи често жртве манипулације различитих врста&qуот;.

„На друштвеним мрежама влада снажна какофонија, која је посебно ојачала почетком пандемије корона вируса&qуот;, каже.

Потом су се, додаје, у ситуацију на мрежама почетком рата у Украјини умешале државе и приватне компаније, које ограничавају приступ појединим информацијама.

„Оно што људи треба да разумеју је да не можемо више рећи да су мреже простор у ком доминирају грађани, иако њих тамо има највише&qуот;, каже.

Тако се информациони рат се преселио на друштвене мреже, објашњава.

„Неко други пушта све те наизглед аутентичне клипове и фотографије, а који су у великој мери режирани&qуот;, додаје.

Како наводи, у питању је „стратегија онлајн дезинфомисања&qуот;, чији је циљ „загадити простор&qуот;.

Информисање на друштвеним мрежама додатно отежавају бабловови (балони) или ехо коморе, тј. затворени кругови људи који мисле слично и имају сличне вредности, објашњава Петровић.

„Информација из једног бабла тешко да ће ући и у друге&qуот;, објашњава.

Петровић сматра да сви људи на интернету трагају за информацијама, али не на рационалан, већ на емотиван начин - траже оно што се уклапа у његов вредносни систем.

„И то је заблуда свих који мисле да ће на интернету исправити нечије размишљање тако што ће му дати праве информације... То се неће десити.&qуот;

„Просечан човек ће занемарити све што се не уклапа у његов већ постојећи став.&qуот;

У том смислу, додаје, када до некога дођу информације које су у складу са нашим идејама, он их спремно шири даље, чиме „несвесно постаје играч у свету дезинформација.&qуот;

Како да младима и деци буде лакше

Дешавањима на интернету и друштвеним мрежама посебно су подложни млади, који паметне телефоне често виде само као природни наставак руке, као и деца.

Како објаснити деци шта се дешава уколико су забринута због рата?

Бијелац каже да све зависи од узраста.

„Уколико су деца мања, онда рат не треба ни помињати, а уколико су нешто старија онда треба причати са њима&qуот;, каже.

„Наравно, то треба да буде прилагођено узрасту и нивоу анксиозности&qуот;, додаје.

Деца, наводи, интуитивно све осећају, па и то да је свет у трећој години пандемије ковида-19.

„Ми јесмо организми који се адаптирају на све ситуације у којима се налазе, али када постоји овако висок степен угрожености, деца знају да нешто није у реду&qуот;, сматра Бијелац.

Свакако, истиче, треба обратити пажњу на понашање детета.

„Посебно ако је дошло до промена у понашању и постоји поремећај сна, превелика окупираност друштвеним мрежама, телевизијом или нешто слично&qуот;, сматра.

„Треба сести и поразговарати са дететом, а ја сам увек за транспарентност и отвореност - ништа не муљати и ублажавати, него бити реалан.&qуот;

• Јасминка Петровић за ББЦ: „Деца највише воле да причају, само их треба слушати“
• „Ако улажете у образовање, нећете морати да улажете у полицију&qуот; - директор финског школског тела за ББЦ
• Србија предњачи по броју деце млађе од 13 година на друштвеним мрежама

Избегавање теме може учинити да се деца осећају уплашено, наводе стручњаци.

Вивијан Хил из Британског психолошког друштва, каже да би млађој деци било довољно показати где се Украјина налази, како би схватили да је далеко од њих.

Старијој, додаје, треба пружити неки контекст, али без обзира на узраст, кључно је умирити их.

Ако су забринути за људе у ратним подручјима, она предлаже разговор о мерама које они предузимају да би се заштитили.

„Причајте са њима о томе како је већина људи у склоништима и далеко од бомби, или о томе како се људи селе у друге земље где је безбедније&qуот;, наводи.

Нормално је, наводи, да се људи после неколико година пандемије питају када ће доћи период стабилности.

„Савет који бих дала деци подједнако је релевантан и за одрасле&qуот;, каже Хил.

„Морате да се потрудите да сачувате време у коме се само забављате и побегнете од сваке тмурности&qуот;, додаје.

---

Погледајте видео: Зависност од друштвених мрежа и изгубљено детињство

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.07.2022)