Iron Majdan

Autobus je polazio na „okruglo“ pola sata. Krenuli bismo onim u 16.30, to nam je dalo sasvim dovoljno vremena da sedimo na kanti u samom centru grada, sve dok ne krene da pada veče. Noću bismo bili kod kuće, noću su iznad naših glava leteli avioni, poneki bi se komšija napio pa sa terase pucao na njih iz „tetejca“, sedokosi političar i bivši književnik i profesionalni patriota molio je s ekrana da se to ne radi. Svi dani ličili bi jedan na drugi, otkako smo se