Последњи Византинац
Данас 14.03.2022 | Весна Ракић Водинелић
Да ли сте познавали иког ко је знао да прича о Кјеркегору тако да га одмах разумете, као да сте са филозофом ишли у школу? Ако нисте, онда, нажалост, нисте познавали професора Сашу Живића.
Наше интензивно дружење додиром тастатуре почело је у време ванредног стања пре две године. Углавном ноћу док је он примао болне терапије. Изгубљени Кјеркегоров грађански човек није био он. Изгубљеност је била моја, а лековитост његова. Специфичност егзистенције човека, упоран је био Саша, најбоље се показује у стањима тескоба и тегоба. Његове су биле бројне, а специфичност Сашине егзистенције у болести и ван ње – човекољубље и блиставост ума, који је
