Светислав басара: Аналгезијски усер
Курир 18.03.2022
Надасве принципијелно и помпезно одбијање опозиционих перјаница, грађанских интелектуалаца, еуромахалских аналитичара итд. да гостују на кужним телевизорима, у друштву „опскурних“ владајућих личности, рођени је брат бечке бежаније и сакривања Коштунице & Цо. од могућег сусрета с неким од албанских преговарача.
Не могу а да у преамбули наше данашње колумне не цитирам одломак из есеја Срђе Поповића којим је - иако је по професији био адвокат - сатерао у мишју рупу све овдашње просер-ефендије и вејаче овејане суштине. Доминантну културу у Србији - заједничку и Китај Городу и Еуромахали - Срђа Поповић дефинише као „аналгезијску“. „То је култура“, појашњава Поповић, „која није оријентисана према постизању циљева, већ ка избегавању бола, смањењу стреса и учвршћивању
