Између редова: Од девет до пет

Ама баш ништа ми не држи пажњу. Радим оно што морам, али све друго је на чекању. Тако је и са конзумацијом разноразног садржаја који други људи халапљиво гутају, на пример, бинџовање серија. Никада ми неће бити јасно одакле људима толико времена да прате скоро све. Понекад себе ухватим у страху за столом када почне да се прича шта је ко гледао, а онда се као некад у школи кријем иза осталих да ме не прозову док не звони. Међутим, ових дана, нисам знао тачно