Срби са Косова мораће да превале највећи пут уколико 3. априла желе да гласају на председничким и парламентарним изборима у Србији.

Уместо на биралиштима надомак кућних адреса, са личним картама које издаје Србија, упутиће се у један од градова у централној Србији.

„Ово јесте историјски догађај из перспективе чињенице да се први пут српски избори не одржавају на територији Косова.

„Али да ли људи то тако доживљавају - мислим да апсолутно не&qуот;, каже Јована Радосављевић из Косовске Митровице, директорка организације Нова друштвена иницијатива.

Ова промена плод је одлуке Владе Косова да не дозволи одржавање српских избора на Косову јер, како је то објаснио премијер Аљбин Курти, званична Приштина није била задовољна тиме што Србија није желела да упути директан захтев Косову да изборе дозволи.

Неуспели су били и покушаји Европске уније да приближи две стране.

• Изасланик британског премијера за Западни Балкан сер Стјуарт Пич: „Моја улога је да подржавам дијалог Србије и Косова&qуот;
• Курти за ББЦ: „Анализираћемо са Бајденом нејасноће Вашингтонског споразума&qуот;
• Зашто је важна Заједница српских општина
• Од групе, преко Тројке и соло наступа, до дуета посредника у преговорима у Косову

„Сматрамо да је ова одлука супротна посвећености Косова европској будућности и принципима заштите демократских права свих грађана, укључујући невећинске заједнице.

„Нема договора у дијалогу о одржавању српских избора на Косову из посредовање ЕУ, иако су две стране до сада имале успостављену праксу која је омогућавала гласање на самом Косову - и ово би била могућа опција и за изборе 3. априла&qуот;, наводи у писаном одговору за ББЦ на српском Томаш Суњок, представник ЕУ на Косову.

Републичка изборна комисија (РИК) донела је одлуку да бирачи са Косова могу да гласају у Бујановцу, Рашкој, Куршумлији и Тутину.

РИК наводи да ће бирачима бити достављени позиви за гласање, на којима ће бити наведене адресе биралишта.

За шта све не гласају косовски Срби

Све до 2013. године, Срби са Косова, пре свега они у четири северне општине - Косовској Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу - гласали су на изборима које је организовала Србија.

Бриселским споразумом, који су уз посредовање Европске уније у априлу 2013. године потписали премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи, у тачки 11 било је предвиђено одржавање локалних избора током те године по законима Косова.

„Друштво је од тада у све већој апатији, а интеграција је процес на који су сви били приморани - нико није био спреман, али је стигла јасна инструкција од власти из Београда.

„То је значило и губитак утицаја на политичке процесе у централној Србији&qуот;, каже Јована Радосављевић.

Од новембра 2013. године, локалне изборе ни у једној општини на Косову више не организује Србија, али су они који имају српске личне карте могли да гласају на парламентарним и председничким изборима.

За спровођење избора на терену и практична питања задужена је била делегација Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

„Европска унија сматра да установљена пракса, по којој ОЕБС организује операцију прикупљање гласова на Косову, треба да се настави, са одређеним прилагођавањима тренутној ситуацији&qуот;, наводи за ББЦ на српском европски представник на Косову Томаш Суњок.

Промена је настала у јануару 2022. године, када је у Србији организован референдум о промени Устава.

Званичници у Приштини тада су одлучили да не дозволе да се биралишта отворе на Косову, па су за гласаче били организовани аутобуси до градова са друге стране линије која дели Србију и Косово.

Слична пракса биће примењена и на изборима заказаним за 3. април.

Колико је проблем са гласањем у Црној Гори био сличан

Осим на Косову, гласање на српским изборима донело је краткотрајне напетости и у Црној Гори.

Тамошња влада у техничком мандату најпре је одбила, а потом прихватила предлог Србије да се за гласаче отворе додатна биралишта у Будви, Беранама и Сутомору - осим у амбасади у Подгорици и конзулату у Херцег Новом.

На првобитно одбијање црногорских власти, председник Србије Александар Вучић одговорио је претњом да ће Подгорица и Приштина од Београда добити „одговор са далекосежним последицама&qуот;.

Ко има користи од овакве одлуке

Још приликом другог избора на место премијера Косова, пре нешто више од годину дана, Аљбин Курти јасно је питање дијалога са Србијом смештао ниско на листи приоритета.

Одлука да не дозволи гласање на српским изборима, јер то Влада Србије није тражила директно него преко официра за везу које су разменили Београд и Приштина, познаваоце прилика није изненадила.

„То је било очекивано јер је Куртијева влада од почетка против дијалога и свега што он носи.

„Видело се то и на примеру референдума, а тумачење је исто - да се на тај начин руши суверенитет Косова&qуот;, каже приштински аналитичар Ардијан Арифај.

Он сматра да је одлука била донета у складу са политичким циљевима косовских власти.

„Куртијева влада више гледа како ће се било која одлука одразити на гласаче на Косову, на унутрашњу политику, а мање како ће се то одразити на односе Косова са међународном заједницом, а посебно са партнерима на Западу.&qуот;

Србија је на одбијање Косова одговорила заказивањем хитне седнице Савета за националну безбедност, на којој су пред камерама учествовали и поједини представници српске заједнице у правосуђу и полицији на Косову.

Приштина је против њих покренула дисциплинске поступке, а српски политичари одговорили „самосуспендовањем&qуот; својих функција - не и напуштањем институција Косова, у којима Српска листа задржава и министарско место у Влади Косова.

У Северној Митровици и Грачаници одржани су кратки протести који су завршени без инцидента.

„Не верујем да ће са српске стране бити инцидената - то се видело и на седници Савета за националну безбедност где су били присутни представници Срба са Косова на чију је жељу за изласком из институција председник Вучић одговорио да за то није време.

„Тешко је очекивати да се у времену до избора, а и после њих, ишта промени јер ни Србији то није у интересу због сложених међународних околности&qуот;, сматра Јована Радосављевић.

• Ко су кандидати за председника Србије
• Зашто се у Србији све мање гласа на изборима
• Ко је ко на листама за парламентарне изборе у Србији
• Шта је остало од Ахтисаријевог плана на Косову

Чиме је Запад разочаран

Ако је судити по званичним саопштењима, изостанак договора Београда и Приштине највише је разочарао дипломате пет западних земаља повезаних у Квинту.

Ову неформалну дипломатску силу чине представници Француске, Немачке, Италије, Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава.

Када је постало јасно да договора нема, ова дипломатска сила огласила се необично оштрим саопштењем.

„И док ценимо вољу Србије да пронађе решење, веома смо разочарани сазнањем да је косовска влада одлучила да одбије конструктиван предлог Квинте.

„Тиме је косовска влада пропустила прилику да демонстрира своју посвећеност принципу заштите цивилних и политичких права својих грађана, укључујући и мањинске групе&qуот;, наводи се у саопштењу.

Један од потписника саопштења Квинте, немачки амбасадор на Косову Јерн Роде у писаној изјави за ББЦ на српском наводи да је кључно уложити напоре у регионалној сарадњи и проналаску решења за људе у региону.

„Решења за различите ставове увек захтевају компромисе.

„У том контексту смо, као земље Квинте, јасно изразили незадовољство јер се Косово до сада није сагласило са прагматичним решењем које би омогућило онима који имају право гласа на Косову да учествују на српским изборима.&qуот;

За представницу организације Нова друштвена иницијатива, ово јесте снажна порука.

„Саопштење Квинте једно је од најгрубљих које је упућено косовским властима.

„Порука међународне заједнице је да све што он говори јесте тачно, али да је начин како ради - погрешан.&qуот;

Ардијан Арифај, некада саветник бившег председника Косова Хашима Тачија, сагласан је да је порука Запада снажнија него до сада.

„Саопштење Квинте користи оштар језик према Косову, који нисмо могли до сада да видимо - такав тон може да сигнализира губитак неких симпатија на Западу.

„Ипак, сем изјаве, за сада нисмо видели ништа конкретније - можда је претерано очекивати неке веће последице.&qуот;

Путоказ последица за Косово земље Квинте навеле су у саопштењу - став косовске владе није у складу са вредностима и принципима које ових пет земаља заступа, и неће позитивно утицати на европске тежње Приштине.

„Не верујем да ће бити конкретнијих потеза међународне заједнице с једне стране, а с друге стране, јавност на Косову на овакве потезе масовно гледа као на показивање зуба Србији и победу.

„Дугорочни је проблем што све ово доводи до повећања анимозитета према заједницама и ситуација је све сложенија&qуот;, сматра Јована Радосављевић.

Да је региону потребно нешто сасвим супротно, обе стране подсећа немачки амбасадор у Приштини.

„У самој суштини Европске уније су добри суседски односи у комбинацији са жељом и капацитетима за постизање компромиса, пријатељство и солидарност међу земљама чланицама.

„Ови визију требало би да усвоје све земље које теже чланству у ЕУ у региону&qуот;, каже Јерн Роде.

Штету трпи и прилично заборављени дијалог Београда и Приштине у коме се време од последњих састанака највиших званичника броји у месецима.

„Европска унија наставља да посредује у Дијалогу о нормализацији односа Косова и Србије и очекује од обе стране да се конструктивно ангажују, у потпуности поштују и примене све договоре постигнуте уз посредовање ЕУ, као и да се уздрже од свих потеза или реторике која не води овом циљу&qуот;, наводи европски представник у Приштини Томаш Суњок.

Ипак, разлога за оптимизам да ће тако бити - нема много.

„Дијалог је већ неко време у ћорсокаку, нема назнака да постоји заинтересованости било које стране да се то промени - ниједна страна није спремна за дијалог, а посебно не за свеобухватни финални споразум.

„Дијалог већ не иде никако - једино би се нешто позитивно приметило, лошије не може ни да буде&qуот;, закључује Ардијан Арифај.

Четрнаестгодина после једностраног проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Од земаља чланица Европске уније Косово нису признале Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама - то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињене нације.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.26.2022)