Piše Dejan Žujović: Brat moj

Ti. Ti koji si svoju mladost prosipao govnima u gaće na obodu Vukovara. Ti. Ti koji si plakao i dozivao majku dok su krvave Košare gorele. Ti si moj brat. I moj si brat i danas, dok poguren motaš neke kablove. U nekom limenom pogonu. Iz koga te izvlače kao majmuna, da aplaudiraš krivonogim debilima koji su od tebe napravili sedog starca. Moj si brat. I volim te. Znam zašto ćutiš. Trpiš… Tog dana u Orašcu je bilo sunčano. Zemlja se povijala pod mnoštvom ljudi.