Пише Дејан Жујовић: Брат мој

Ти. Ти који си своју младост просипао говнима у гаће на ободу Вуковара. Ти. Ти који си плакао и дозивао мајку док су крваве Кошаре гореле. Ти си мој брат. И мој си брат и данас, док погурен моташ неке каблове. У неком лименом погону. Из кога те извлаче као мајмуна, да аплаудираш кривоногим дебилима који су од тебе направили седог старца. Мој си брат. И волим те. Знам зашто ћутиш. Трпиш… Тог дана у Орашцу је било сунчано. Земља се повијала под мноштвом људи.