Рељић: Процес проширења ЕУ није довео ни до чега, јаз ће се наредних година повећавати

Стручњак за међународну политику Душан Рељић изјавио је данас у Београду да процес проширења ЕУ на Западни Балкан није довео ни до чега и да ће се наредних година повећавати економски јаз између чланица Уније и земаља региона.

На дводневној конференцији "(Погрешне) перцепције Европске уније на Западном Балкану", Рељић, директор бриселске канцеларије Немачког института за међународну политику и безбедност (СВП), рекао је да би суштина ЕУ требало да буде конвергенција, односно приближавање земаља у политичком, економском, правном смислу.

Међутим, политичка економија производи дивергенцију, односно додатно удаљава земље Западног Балкана од чланица ЕУ, навео је.

"Сваки грађанин Западног Балкана добиће од ЕУ по 500 евра у наредних седам година, док ће сваки грађанин Хрватске и Грчке, на пример, добити између 5.300 и 5.700 евра. Могућност региона да се приближи Унији је ограничена јер ће се из године у годину јаз између чланица ЕУ и Западног Балкана повећавати, уместо да се смањује", казао је Рељић.

На конференцији, коју организују универзитети Перуђе, Београда и Загреба, у оквиру Пројекта Жан Моне (Еразмус плус) Европске уније, Рељић је додао да дебате о стратегијама проширења ЕУ представљају "губљење времена".

"Десетогодишњи просек трговинског дефицита Западног Балкана са ЕУ износи око 110 милијарди евра у последњих десет, 15 година, што значи да огромна количина новца одлази из региона у богате земље ЕУ", навео је Рељић.

Он је указао да је последица односа ЕУ према региону то што се многи људи осећају изневерено јер нису постали ни богатији ни здравији, док време пролази, и додао да се тиме ствара плодно тло за национализам и популизам.

Као пример неједнаке позиције Западног Балкана и богатих земаља ЕУ, Рељић је навео да би прекид дотока руског гаса и нафте довео до колапса у Србији, док у Немачкој не би, иако би и за њу то био велики проблем.

Истраживач римског Института за међународну политику Матео Бономи рекао је да се не слаже са тезом да нема резултата у процесу приближавања Западног Балкана Унији, наводећи да је њихова повезаност у многим елементима знатно већа него пре десет година.

"Трговинска размена ЕУ и Западног Балкана је дуплирана у односу на 2008. годину, док је дефицит остао исти. Дошло је до финансијске интеграције, интеграције капитала", казао је Бономи.

Бономи је навео да постоји висок ниво међузависности и интеграције региона и ЕУ, иако оквир за проширење није функционалан.

Он је рекао да је у ЕУ пре 15 година постојао консензус око чланства Западног Балкана, али да је политика проширења ЕУ после 2011. постала само општи оквир за сарадњу, без јасног усмерења ка уласку земаља региона у Унију.

Представник Јадранског безбедносног форума Дитмир Бушати, бивши шеф албанске дипломатије, казао је да је процес проширења ЕУ "клинички мртав", наводећи да јасна визија за Западни Балкан не постоји још од самита у Солуну 2003. године.

Бушати је навео да треба разговарати о томе где земље региона желе да буду за десет, 20, 30 година и оценио да је стално понављање фразе европска перспектива за Западни Балкан, без преузимања одговорности, резултирала статусом кво.

Он је рекао да у актуелној кризи, започетој руским нападом на Украјину, Западни Балкан није демонстрирао кохерентност, јер нису све земље увеле санкције Русији.

"Све земље региона осудиле су у УН агресију Русије на Украјину, али Србија и Црна Гора нису увеле санкције Москви и то ће имати последице. Једино изненађење за мене је Црна Гора, али то је последица политичке парализе у тој земљи", додао је Бушати.

Професор Универзитета у Загребу Дејан Јовић изразио је наду да је дошао тренутак да ЕУ одустане од политике условљавања Западног Балкана.

Он је оценио да све земље Западног Балкана треба истовремено да уђу у Унију, јер би улазак неке државе пре друге био "превише опасан".

"Ако би ЕУ позвала БиХ да постане чланица, то би био аларм за Републику Српску, да је то последња шанса за отцепљење, у смислу сад или никад. Једино заједнички улазак Србије и БиХ у Унију био би прихватљив за Републику Српску", казао је Јовић.

Додао је да је ЕУ направила "велику грешку" што није понудила "нешто конкретно" српском премијеру Зорану Ђинђићу, оценивши да је садашње стање у Србији последица такве политике ЕУ.

Међу учесницима конференције су и Милица Увалић са Универзитета у Перуђи, Стефано Бјанкини са Университета у Болоњи, Иван Вујачић, Јован Теокаревић, Јелена Васиљевић, Александра Крстић и Срђан Богосављевић са Универзитета у Београду, Вил Бартлет са Лондонске школе за економију.

На панелима се, између осталог, дискутује о погоршању имиџа ЕУ на Западном Балкану, разлозима због којих је проширење ЕУ у Југоисточној Европи доспело у ћорсокак, улози грађанских иницијатива у демократизацији друштва, безбедносим и изазовима интеграције у ЕУ, као и о ангажману САД у региону.

(Бета, 07.04.2022)