Избори у Француској: Макрон и Ле Пен у другом кругу председничких избора - бранилац одмах кренуо јако у кампању

Дан пошто је званично потврђено да ће се за нови председнички мандат у Француској борити против десничарке Марин ле Пен у другом кругу избора 24. априла, Емануел Макрон је кренуо јако у кампању.

Отишао је у Денен, једна од најсиромашнијих француских градова на индустријском северу, јако упориште његове противкандидаткиње.

Макрон је победио у првом кругу избора, али истраживања јавног мњења показују да ће други круг бити тесна трка 24. априла.

„Ништа није одлучено&qуот;, поручио је Макрон присталицама.

Оба кандидата су остварили бољи резултат него у првом кругу 2017. године, али су сарадници Марин Ле Пен јутро после резултата били много расположенији, иако за Макроном заостаје неколико процената.

• Избори у Француској: Десничарка Марин ле Пен дише за вратом Макрону
• Избори у Француској - врло једноставан водич
• Путинов рат дао Макрону ветар у леђа у изборној трци

Жордан Бенала, из њене странке Национално окупљање, уверен је да ће Ле Пен добити подршку од 70 одсто људи који су у првом кругу гласали против Макрона.

„Они знају да ако он остане (председник), биће то још пет година друштвеног слома, пореског грцања, немоћи да управљају животима, насиља широм земље и имиграције&qуот;, рекао је он за француски радио.

Према резулттима избора, које је саопштило Министарство унутрашњих послова, Макрон је добио 27,84 одсто, Марин Ле Пен 23,15 и кандидат крајње левице Жан-Лик Меланшон 21,95 одсто.

На четвртом месту је десничарски кандидат Ерик Земур са 7,07 процената освојених гласова.

Ле Пен је позвала све гласаче који нису Макронови да јој се придруже и „врате Француску у ред&qуот;.

Макрон има прилику да постане први француски председник изабран за други мандат у последњих 20 година, али на путу му, као и на претходним изборима, стоји Ле Пен.

Излазност се упоређује са оном на последњим председничким изборима 2017. године.

На изборима је било 12 кандидата, али само су Макрон, Ле Пен и Меланшон добили више од 10 процената гласова.

Чини се да су многи бирачи прихватили идеју тактичког или „корисног&qуот; гласања, процењујући да осталих девет кандидата нема шансу да прођу у други круг.

Ови председнички избори ће делимично остати упамћени по катастрофи која је задесила две старе странке које су некада водиле Француску - републиканце и социјалисте.

Потонули су готово без трага, а социјалисткиња Ан Идалго пала је испод два одсто подршке.

Републиканци, предвођени Валери Пекрес, били су толико лоши да нису успели да прикупе ни пет одсто гласова потребних да би потраживали изборне трошкове.

Макронова нова тактика

Емануел Макрон је признао да је прекасно ушао у кампању.

Уместо тога, усредсредио се на руску инвазију на Украјину, делимично у уверењу да ће му управо улога мировног посредника побољшати рејтинг међу француским бирачима.

За то време, изборни тим Марин ле Пен се концентрисао на повећање трошкова живота која погађа већи део француског становништва.

„Очигледно је да не слушамо довољно 38 милиона Француза који зарађују мање од 2.000 евра месечно&qуот;, рекао је министар унутрашњих послова Жерал Дарманин.

Имајући то на уму, Макрон се упутио у северне градове Денен, Карвин и Ланс где је Ле Пен покупила највећи број гласова.

Други министар, Клеман Бон, рекао је да је то област која је деценијама искусила велико сиромаштво и да зато Марин ле Пен тамо добија велику подршку.

Циљ је да у наредне две недеље проведу управо у таквим градовима, наглашавајући владине резултате у отварању радних места и оживљавању индустрије, објаснио је он.

„Марин Ле Пен стално говори о трошковима живота и заштити људи у најтежим ситуацијама&qуот;, рекао је он.

„Али конкретно шта би она постигла за њих - а шта бисмо ми урадили?&qуот;,

Предвиђања - тесни избори у другом кругу

Макрон је добио већину, али истраживање јавног мњења које је објавила једна од две највеће телевизије показују да трка није готова.

Према анкети, за Макрона би гласало 51 одсто гласача, док би Ле Пен добила 49 одсто подршке.

Због тога ће оба кандидата морати да се боре за сваки глас.

Кандидат крајње левице, Жан-Лик Меланшон, добио је више гласова него пре пет година и његови бирачи могли би да буду пресудни у другом кругу.

„Не смете да дате ниједан глас Марин Ле Пен&qуот;, упозорио је присталице.

Међутим, није их отворено позвао да подрже Макрона.

Макрон: Ништа није одлучено

Славило се и у изборном штабу Емануела Макрона.

Он је захвалио гласачима, као и кандидатима, посебно оним који су позвали гласаче да га подрже у другом кругу.

Од бирача је тражио да гласају за њега и зауставе крајње десне опције у преузимању власти.

„Позивам све, и оне који нису за мене гласали у првом кругу, да стану иза нас&qуот;.

„Повлађивати популистичким идејама и ксенофобији - то није Француска&qуот;, поручио је Макрон.

У обраћању је говорио и о трошковима живота - једној од главних тема кампање његове противкандидаткиње Ле Пен.

Једини начин да се овај проблем реши је да се настави са политичким програмом његове партије, рекао је Макрон.

Ле Пен: Увешћу ред у Француску

После првих информација о резултатима у изборном штабу Ле Пен се славило.

Ле Пен је рекла је да ће бити „председница француског народа&qуот; и позвала све који нису гласали за Макрона да јој дају подршку у другом кругу.

Дотакла се свих познатих тема из кампање - повратак француским вредностима, контроли имиграције и осигуравању безбедности за све.

Уз скандирање њених присталица, обећала је да ће „у року од пет година увести ред у Француску&qуот;.

Кога су подржали остали кандидати

Кандидат крајње левице Жан-Лик Меланшон - који је у првом кругу био трећи са око 20 одсто гласова према излазним анкетама - поручио је гласачима да не гласају за Ле Пен и онемогуће десницу да преузме власт.

„Не сме бити ни једног гласа за Ле Пен у другом кругу&qуот;, рекао је окупљенима.

Додао је да резултати не осликавају огорченост људи широм Француске и обећао да ће наставити политичку борбу.

Кандидат крајње деснице Ерик Земур је, очекивано, апеловао на бираче да гласају за кандидаткињу деснице Ле Пен.

Земур је у првом кругу освојио око седам одсто гласова, према излазним анкетама.

„Иако се на изборима није много тога променило, политички је све другачије јер смо ми стигли&qуот;, поручио је.

Конзервативна кандидаткиња Валери Пекрес добила је око 4,7 одсто гласова.

Она је гласаче позвала да подрже Макрона, рекавши да Француска „мора да каже не екстремизму&qуот;.

Сличну поруку је упутила и кандидаткиња Социјалистичке партије Ан Идалго, која је освојила тек око два одсто гласова.

Гласаче је позвала да 24. априла гласају „против Марин Ле Пен&qуот;.

Шта кажу бирачи

После гласања на бирачком месту у Паризу, Кло каже за ББЦ да су кандидати потрошили превише времена на међународна питања.

„Они не говоре о темама које су најважније за Французе и наш свакодневни живот&qуот;, сматра.

Малика каже да је гласала за крајњег десничара Ерика Земура, јер „желим да гласам за Француску, а не за партијску политику&qуот;.

• „Не дамо Русима ДНК нашег председника&qуот;: Зашто је Макрон одбио руски ПЦР ковид тест
• Француска забранила терапију преобраћања хомосексуалности

Енди је забринут да ће Марин ле Пен победити, али није ни обожаватељ Емануела Макрона.

„Прошли смо толике кризе, а ми студенти смо прошли многе реформе које нам нису донеле добро&qуот;, наводи.

За многе гласаче више не постоји стигма гласања за крајњу десницу.

Филип Бриду, бивши гласач социјалиста у граду Перпињан, на југозападу Француске, каже за ББЦ да је почео да подржава крајњу десницу јер су „безбедност и имиграција важне теме, а левица се њима не бави&qуот;.

Након што ју је Макрон победио 2017. године, Марин ле Пен је променила име своје партије Национални фронт у Национални савез, мада њена политика готово да се није променила.

Сматрају је умеренијом од кандидата крајње деснице Ерика Земура.

Повећање трошкова живота

Француска економија је у пристојном стању, а незапосленост је пала на 7,4 одсто, али бирачи не осећају корист.

То је зато што цене расту широм света, у продавницама, на пијаци, на бензинској пумпи и на домаћим рачунима за енергију. Фраза коју чујете свуда је поувоир д'ацхат - што се преводи као моћ потрошње, али је на енглеском познатије као трошкови живота.

Тјери, који живи ван Париза и продаје ципеле на пијаци, каже да су цене скочиле.

„Обућа је поскупела између 20 и 30 одсто, а порези су такође порасли&qуот;, истиче.

Због тога многи председнички кандидати обећавају повећање минималне зараде.

Минимална зарада би почетком маја пребало да порасте на око 1.300 евра нето.

'Људи су помало згрожени'

Поскупљење животних трошкова је велика прилика за Марин ле Пен.

За време кампање је мање говорила о национализму, а више се концентрисала на ниске плате, рекавши да ће укинути порез на доходак за млађе од 30 година.

Ипак, она је и даље при идеји спровођења референдума о ограничавању имиграције, жели да забрани ношење хиџаба на јавним местима, а планира и да уведе радикалне промене у Европској унији.

Дистанцирала се од руског председника Владимира Путина, иако га је посетила 2017. године и некада му се дивила, а њена странка и даље враћа руски кредит.

Поред тога, бирачи нису били импресионирани када се сазнало да Макронова влада троши све веће своте новца пореских обвезника на консултанте као што је америчка фирма МекКинси.

„Људи су помало згрожени тиме како се средства троше&qуот;, каже Тјери.

Макрон је касно ушао у кампању, а скуп је одржао свега осам дана пре избора.

Док су његови противници обилазили Француску, он се бавио дипломатијом у рату који је Русија започела у Украјини.

Макрон је кренуо на Марин ле Пен тек непосредно пред завршетак кампање, осуђујући њену политику као расистичку и „веома бруталну&qуот;.

У првом кругу бирају се два најбоља кандидата, а очекује се тесан резултат.

Избори у Србији: Поглед иза кулиса

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.11.2022)