Удружење млинара: Зауставља се производња брашна, залихе огромне, можда се убуђају
Млинари у Србији почели су да заустављају производњу брашна јер су залихе огромне због забрањеног извоза, а због дугог складиштења могуће је да ће се брашно убуђати, рекли су данас млинари за Бету.
Директор пословног удружења млинара и фабрика тестенина "Житоунија" Здравко Шајатовић рекао је да су залихе брашна око 20.000 тона и да млинари полако заустављају производњу јер немају коме да га продају.
"Штета од забране извоза је огромна јер постоји ризик да ће купци, којима и поред уговора није испоручено брашно, тужити произвођаче, а арбитража у Лондону је ефикасна и брзо доноси пресуде након што се приложи уговор", рекао је Шајатовић.
Од казне би, како је рекао, произвођаче у Србији могла да изузме "виша сила", а то је да је држава донела одлуку о забрани извоза, али обзиром да су направљени изузеци и пшеница испоручена Северној Македонији, око 100.000 тона, Албанији око 30.000 тона и Италији око 18.000 тона, "виша сила" неће бити оправдање.
Држава је 10. марта донела одлуку да забрани извоз брашна и пшенице, а недавно је направила изузетак и испоручила пшеницу по захтеву те три земље.
Премијерка Србије Ана Брнабић је данас на састанку са представницима удружења "Жита Србије" обећала да ће држава наћи начин да помогне произвођачима, прерађивачима и извозницима жита у ситуацији кад је забрањен извоз пшенице, кукуруза и сунцокретовог уља.
Власник млина "Житопромет" у Сенти Предраг Ђуровић рекао је данас да на залихама има 1.500 тона брашна и да ће за дан-два зауставити производњу јер је попунио све складишне капацитете.
"Створили смо енормне залихе које не можемо да извеземо. Та забрана нам гуши производњу, а огромне количине брашна могу да се покваре", рекао је Ђуровић.
Додао је да би заустављање производње брашна типа 500 и 850 могло изазвати и несташицу тог производа типа 400 који је најтраженији на домаћем тржишту. Када се не производе тип 500 и тип 850 не може да се производи ни тип 400.
Он је рекао да је штета од забране вишеструка јер је, осим што произвођачи не могу да га продају на иностраном тржишту и што ће купци наћи друге снабдеваче, не могу да подигну ни цену на домаћем јер је за тип 400 замрзнута.
Он је рекао да Босна и Херцеговина, која производи далеко мање количине пшенице од Србије, да је купује у Мађарској, меље и извози у земље региона.
Ђуровић је рекао да брашно пласира у иностранство преко великих трговачких ланаца и да уговори тог млина о дистрибуцији не садрже казнену клаузулу, ако не испуни уговорну обавезу, али ако не нађу другог снабдевача да ће вероватно увести ту одредбу у уговор пошто је Србија за две године два пута обустављала извоз брашна.
Штета је, како је рекао и због тога што Србија губи девизни прилив од извоза брашна који би дневно могао бити око 120.000 евра и који би држави у овој кризи значио јер извозницима брашна не требају девизе, па их конвертују у динаре.
Серија проблема коју је изазвала одлука о забрани извоза, према његовим речима, се не зауставља на томе јер ће и фармери имати проблем због недостатка сточног брашна које је нус производ при производњи брашна за људску исхрану.
"За два месеца ће бити жетва, па је питање да ли ће млинари имати новца да купе пшеницу и да ли ће имати где да је сместе, па не знам коме ће је продавати произвођачи", рекао је Ђуровић.
(Бета, 13.04.2022)
